Лав Толстој је рођен 1828.године. Потиче из старе аристократске (грофовске) породице , али није држао ни до аристократског поријекла, ни до аристократских права - увијек је био наклоњен народу, волио га, трудио се цијелог живота да му помогне.
Рођен је на грофовском имању у Јасној Пољани, ту је провео највећи дио свога живота, умро је на жељезницкој станици Астапово 1910 године, пошто је од куће био кренуо по невремену,у осамдесет другој години. Љубав према људима је његова најбитнија особина, посебно љубав према обичном човјеку из народа, према сељаку кмету, према руском народу. Напустио је студије, дошао у Јасну Пољану и почео да се бави имањем. Ослобађао је своје кметове, дјелио им земљу, помагао их, подигао школу за сељачку дијецу, писао књиге-педагошки рад био је једна од његових преокупација. Био је стално против неправде и сиромаштва, личним примјером показао је како треба брисати сталешке разлике. Због таквих ставова дошао је у сукоб са племством, властима, црквом и породицом.
Он пише чланке и трактате о актуелним друштвеним питањима: Па шта да радимо, О глади, У чему је моја вјера. Године 1908.писе трактат не могу да ћутим. Роман Васкрсење је коначан обрачун са влашћу, племством и црквом. Црква га је искључила из својих редова и анатемисала га. Радници једне московске фабрике послали су му поклон са посветом: "Вас је задесила судбина многих великих људи, који иду испред свог вијека. И раније су их спаљивали на ломачама, уништавали у тамницама и прогонству. Нека вас искључују из чега хоће и како хоће фарисеји - владике. Руски људи ће се увијек поносити вама, сматрајући вас својим, великим, вољеним. Пет хиљада људи се слило у Јасну Пољану да испрати Лава Толстоја који је сахрањен ,по његовом завјештању, без обреда, у обичном дрвеном сандуку, у Забрану, омиљеном мјесту свога детињства.
