KRITIČKI
OSVRT NA DJELO U
središtvu dramskog zbivanja je Antigona i njena sestrinska ljubav a izvor
sukoba i uzrok Antigoninog stradanja je nesklad izmeđunaloga i zakona
vlasti,na jednij strani i naloga ili diktata srca i nepisanih zakona
morala,na drugoj strani.Pojedinac 8Antigona)suprostavljen je vlasti u liku Kreonta.U tom
suprostavljanju pojedinac je usamljen i nemoćan,te je njegovo
stradanje neminovno.Glavni junak,Antigona,od samog početka zna da
će tako biti,ali,i pored toga ne odustaje od svojih namera koje su
uzvišene.Iz tih razloga je i ovo stradanje glavne junakinje poprimilo
oreol tragičnosti,jer ona se bori za pravo na ljubav prema bratu koja
je starija od svakog zakona,za pravo da sama odlučuje kako će
postupati.Iako strada i ispašta ,Antigona ne mrzi.Između ljubavi i
mržnje ona bira ljubav jer kako kaže”za
ljubav,ne za mržnju,ja sam rođena”.U
borbi za slobodu odlučivanja a za ljubav,za to prirodno pravo da
bratu oda dužnu poštu,Antigona pokazuje hrabrost,odlučnost i
doslednost,ali ujedno i nežnost i požrtvovanost.Snagu joj daje i
uverenje da postupa časno i da se zalaže za pravednu stvar koja ne
povređuje društvene norme.Međutim ona ipak strada.U tome i leži
njena tragička krivica-svesno je izabrala ono što je
zabranjeno.Naravno,na njenoj strani su i božji zakoni,za koje će
sama reći da su nepisani ali večni. Dramski tokovi,zbivanja,ispoljavanja ostalih junaka drame i nastupi hora razotkrivaju svu tragiku junakinje. Lepota Sofoklove drame je i u tome što ni Kreonta,uzročnika Antigoninog stradanja i tragike,ne prikazuje kao suviše mračnu i izopačenu ličnost.Kraj drame ,naročito njegova jadikovanja pokazuju da je i sam veliki stradalnik i najveći gubitnik. |