Legenda o potopu
Knjiga postanja ili Prva knjiga Mojsijeva (50 glava) predstavlja sadrzinsku
osnovu celog Starog zaveta.
U prvom delu obradjuju se opstecovecanska pitanja o Bogu stvoritelju,poreklu i
sudbini coveka,dobru i zlu.
U drugom delu kazuje se o Bozjem izboru praotaca i patrijarha a potom i njihovog
naroda,Izraelaca,s kojima pocinje spasenje celog covecanstva.
Legenda o potopu je jedna od najstarijih pa takvo mesto zauzima i u
biblijskim knjigama .Nalazi se u Prvoj knjizi Mojsijevoj (Postanju) . O
potopu se peva i u Epu o Gilgamesu.Legenda u osnovu ima pouku: Bog je
ljude kaznio potopom zato sto su se namnozili i zato sto se namnozilo zlo u cinjenju i misljenju
"Gospod videci da je nevaljalstvo ljudsko veliko
na zemlji,i da su sve misli srca njihova samo zle"
Bog se jednom pokajao sto je stvorio svet jer se ovaj mnogo pokvario;kaznio ga je potopom ali ga nije unistio;ostavio je najcistije i najblagorodnije duse da obnove svet ,ljudski rod i sve zivo na zemlji/..Svako zlo u ljudskom rodu vratice se zlom od covekove ruke.Bog se odrice da ponovo salje potop ali upozorava da ce se ljudi sami istrebiti ako zlo udje u njih i budu prolivali tudju krv.