Da Šekspir nije napisao dramu o Romeu i Juliji, u našoj biblioteci bila bi velika praznina, a Verona bi bila običan mali italijanski grad. Međutim, zahvaljujući besmrtnim ljubavnicima, ovo mesto je poznato širom sveta.
U starom delu Verone nalazi se Via Kapeljo i balkon
na kojem se najpoznatiji ljubavni par na svetu zakleo na večnu ljubav. Nije
potrebno dugo tragati za Julijinom kućom: reka posetilaca ponese vas kroz
uske ulice, pored starih zidova na kojima su iscrtana srca i ispisane ljubavne
zakletve.
U
dvorištu kuće stoji Julija izlivena u bronzi sa grudima kao od zlata. To
je rezultat hiljade dodira, jer kažu da će onaj ko
dodirne njene grudi imati sreće u ljubavi. Osim toga, Julija je
zatrpana poštom: svake godine iz celog sveta stigne više od 5.000 pisama. Svi
ti ljudi od 14 do 93 godine koji pišu Juliji imaju nešto zajedničko -
ljubavne jade - i svi oni pitaju za savet devojku koja već više od 400
godina predstavlja otelotvorenje strasti. Ona je bezuslovno volela svog Romea,
kao i on nju, iako su njihove porodice bile zavađene i bila je spremna da
umre za tu ljubav.
Neki lično ubacuju u sanduče pismo adresirano na Juliju ili ga stavljaju na njen sarkofag, ali dovoljno je da na koverti piše „Julija, Verona, Italija“ i pismo će iz bilo kog dela sveta stići na pravu adresu. U Via Galilei broj 3, u stambenom delu Verone, sedi u velikoj sobi osam žena: to su Julijine predstavnice. Po stolu prepunom pisama iz skoro svih zemalja sveta šeta mačak Romeo koji je dolutao pre nekoliko godina. On, naravno, uživa posebne privilegije, ali ne ometa devojke iz „Julijinog kluba“ da obavljaju svoj posao. One nastavljaju tradiciju koja je počela 1935. godine kada je jedan očajni Englez tražio savet od Julije. Ubrzo su na njenom grobu počela da se gomilaju pisma dok se Etore Solimani, tadašnji grobar Verone, nije konačno sažalio i počeo da šalje odgovore. Četrdeset godina kasnije je Đulio Tomasia, direktor fabrike čokolade, osnovao „Julijin klub“ i on je sada počasni predsednik. „Da bi se odgovorilo na more pisama potrebna je dobra organizacija“, kaže ovaj sedamdesetogodišnjak. Sve devojke, koje govore po nekoliko jezika, rade besplatno, takoreći u službi ljubavi.
 |
 |
 |
 |
 |
 |