Sanco Pansa je seljak i konjusar,nepismen i ne obrazovan, ali trezven i bistar ali domisljat i zdrave pameti. Ima kod njega onih osobina koje nosi iz siromasnih sredina izlozenih svim mogucim nedacama: oprezan je i nepoverljiv lukav i lazljiv. Sanco Pansa umesan i sposoban da se snadje u svakoj situaciji, prirodan je i pravedan. Iako je realista, materijalista, okrenut zivotu, on nije koristoljubiv: na kraju guvernerstva reci ce: "Go sam dosao ovde i go i odlazim". Postenje je mjerilo zivota: Milija mi je mrvica moje duse nego sve moje tijelo". Najbolja pozitivna potvrda karaktera Sanco Panse su rijeci njegovog gospodara Don Kihota: "Ono sto sam ja , dok sam bio lud, hteo da mu dam namesnistvo nad ostrvom, sad, kad sam pri zdravoj pameti, dao bih mu i kraljevstvo, da mogu, jer to zasluzuj njegova dobrodusnost i njegova vrednost". Odnos Don Kihota i Sanco Panso je slozen. Iz istog su sela i razlicitog su socijalnog stanja, razlicitog intelektualnog nivoa. Sanco Pansa ne odobrava sve postupke svoga gospodara Don Kihota, ali on nema nacina da se kao sluga suprostavi tim postupcima jer je sluga koji mora da slusa. Zato ce Sanco da gundja, gundjanjem da izrazava svoje nezadovoljstvo, da kritikuje gospodara. Svesni su nedostataka onoga drugog, dobronamerne rijeci upucuju obojica onom drugom sa namjerom da posavjetuju i pomognu. NJihova su stanovnistva razlicita. Sanco kao siromah i seljak, pre svega kao trezven i realistican covjek, potpuno je prozaican. Bas zato se oni skladno dopunjavaju i uspevaju da budu prvrzeni jedan drugome i verni uprkos povremenim nesuglasicama i verbaqlnim sukobima.