Servantesova polazna stvaralacka namera bila je ismevanje viteskih romana,njihove praznine i besmislenosti anarhnosti i stetnog zaludjivanja citalaca.Tako je nastala parodija na iluzionizam i irealizam viteskih romana.Parodija prozima cijeli roman,ona je ostra ,neobuzdana i nemilosrdna.Ismeva Servantes i vreme i ljude,i seljake i plimice.Ruga se svojim junacima,ruga se pisanju i pripovedanju izmisljanju prica i njihovom oblikovanju.NJegovoj poruzi ne izmicu vlast i vladaoci,upravljanje i upravljaci,crkva i njene dogme.Ostvarujuci polaznu zamisao,Servantes je u roman svoje znanje o naopakom svetu,praznim iluzijama,surovoj stvarnosti.Uneo je u roman pametne lude i lude mudrace;uneo je i mnogo vise nego je namjeravao a to nije mislijo reci a rekao je nije lako dokuciti:podtekst i skrivena znacenja tek nude iznenadjenja.Servantes je stvarao u vreme inkvizicije,kada su spaqljivani i pisci i njihove knjige,i naucnici i njihova naucna djela.Dok je pisao Don Kihota rukovodile su ga dve stvari:ljudsko nezadovoljstvo svetom i zivotom i strah od lomace.U tom procepu nastajao je Don Kihot,njegova prica i junaci,slika stvarnosti i drustva.Nije bez razloga Don Kihot otisao u svet iluzija jer nije imao gde drugo.To najbolje zna Servantes iz svog zivota:heroj i rodoljub zivi u bedi i zdravlju.