И
махнито
весела, и
барокна
комедија,
прављена од
тананијег
материјала и
маштом протканог
ткања,
ограничавају
се на комику
заплета и
ситуација, а
личности
обично имају
врло мало
индивидуалности
и карактера
да не би на
овај или онај
начин
оставили
утисак смијешних
или
гротескних
марионета.
Молијер није
одбацио ни
комику
заплета, ни
комику ситуације,
па чак ни
романескне
неочекиваности
у радњи и
расплету, али
се тиме ни
издалека не
исцрпљује
његов
репертоар.
Једно
од његових
најбољих, ако
не и најбоље,
дјело је свакако
"Тврдица".
Маштовито
осмишљен заплет
испреплетани
ликови и
осјећања,
мистерија и
шарм
старине остављају
читаоца без
даха, док
покушава да
открије
расплет. Али
ријетки су
они чији дух
може да се
мјерe са генијалношћу
Писца. Оно
што је
засмијавало и
очаравало
масе у
седамнаестом
вијеку, још
увијек је
актуелно.
Љубав,
једина тема,
која никада
не мијења облик,
која не стари
и не умире,
била је честа
инспирација
и Молијеру.
Због љубави
два човјека
више нису отац
и син, него
сурови
ривали у
борби за
дјевојчину
наклоност. У
причама и
позоришним
комадима
тога доба,
позитивни
женски
ликови су,
обавезно,
лијепе,
чедне,
смијерне,
пожртвоване
дјевојке,
попут
Молијеревих
Елизе и
Марјане. На
њиховом путу
ка срећи, по
правилу
стоји или
сиромаштво
(Маријана),
или строг и
неправедан
отац
(Харпагон-Елизин
отац).Мушки
ликови су као
по правилу
младићи витешког
понашања
спремни на
све да добију
даму, коју
желе. Такве
улоге
Молијер је
додијелио
Валеру и
Клеанту.
Поред читаве
галерије
ликова, који
су ту да
учине
представу, што
стварнијом,
заслужену
пажњу
посвећујемо
Фросини,
сплеткашици
и
проводаџики
доброга срца,
која на крају
помаже
младима да остваре
своју љубав.
Молиер се
побринуо и за
ужасну
трагедију
(бродолом),
која је раставила
породицу.
Стари
Анселмо, отац
младог Валера
који је
заљубљен у
Елизу, треба
дотичном да
се ожени. За
то је,
наравно,
заслужан стари
тврдица
Харпагон,
коме "без
мираза" замјењује
(адекватно) и
кћеркину
срећу, и љубав,
и огромну
разлику у
годинама...
Све
у свему, ово
дјело треба
прочитати.
Међутим, по
мом мишљењу,
никако не
треба
пропустити
погледати
ово дјело у
позоришту.
Театар има
своју драж и
вриједност,
коју ништа не
може
замијенити.
|
|
|
|
|
|