Počeo je svoju književnu karijeru u tradicionalnoj formi (Ode i balade) a bio je na početku svoje književne karijere ubeđeni monarhista. Postepeno je pristupao romantizmu, a i politička ubeđenja su mu se menjala. Od monarhiste postao je republikanac. Iako je pod Lujem Filipom postao per Francuske i akademik 1848, i bio izabran za poslanika u Ustavotvornoj skupštini, nije se vraćao na svoja nekadašnja politička ubeđenja.Kada je Napoleon III 1851. izvršio udar, Viktor Igo je proteran i do 1870. bio je u izgnanstvu u Belgiji i na engleskim ostrvima Džerziju i Gerneziju.Posle pada Drugog carstva 1870, dočekan je trijumfalno u Parizu, gde je do smrti ostao. Bez obzira na političke prilike, zalagao se za demokratska načela i slobode.Pisao je pesme, pozorišne komade, eseje, pamflete. Vatren članak "Za Srbiju" napisao je 1876. godine. Autor je romana "Bogorodičina crkva u Parizu", "Jadnika", "Rabotnici na moru" i dr. Zatim, pozorišnih komada: "Ermani","Lukrecija Bordžija", "Rij Blaz", ali i političko-satirične pesme protiv Napoleona "Kazne", pamflet "Napoleon Mali". U izdanju "Gramatika" objavljeno je njegovo delo "Poslednji dan na smrt osuđenog".