Pejzaz bez premca, to je vasa dusa
Gde idu ljupke maske, plesu krinke,
A svi ,dok zvonka lauta se slusa,
Ko da su tuzni ispod cudne sminke.
Premda u pesmi setno im trepere,
Pobedna ljubav, zivot dnevnog sjaja
U srecu kao da nemaju vere,
A pesma im se s mesecinom spaja.
Sa mesecinom i tuznom i lepom
Od koje ptice sanjaju u borju
I vodoskoci u zanosu slepom
Jecaju, vitki, u svome mramorju. |