Vecina interpretatora trazi izlaz u traganju za metafizickom pozadinom Kafkinog romana,pokusavajuci da osvijetli simbolicki,alegorijski ili parabolicki smisao PROCESA.Gotovo da potpuno nedostaju objektivno-realisticne interpretacije dijalekatskog odnosa izmedju karaktera centralnog junaka,zapravo zrtve PROCESA -Jozefa K.-i nacin dlelovanja ,tj. organizacije misterioznog suda.
Citav slucaj pocinje iynenadnim hapsenjem glavnog junaka(Jozefa K.) a nastavlja se njegovim sizifovskim traganjem za nepoznatom,neshvatljivom krivicom,te nemotivisanim kompleksom potrebe za neprestanim opravdavanjem kako pred drugima,tako pred samim sobom i konacno,misterioznom osudom na kraju-izvrsenjem smrtne kazne-koju Jozef K. prima pasivno< bez trunke otpora,ali sa dubokim,u ovoj situaciji takodje tesko shvatljivim stidom.Proces je dakle i naslov i tema Kafkinog romana, a Jozef K, kao optuzeni samo je objekat njegovog funkcionisanja.Osnovnu gradju PROCESA cini stvarnost imaginarnog suda,koji zasjedajuci povremeno bez ikakvog objasnjenja i motivacije u zagusljivoj atmosferi mracnih hodnika i prasljivih tavana najzabacenijih predjela prljave periferije bezimenog velegrada,trazi zrtvu-objekat svoje egzekuicije kako bi njegovo postojanje i funkcionisanje postalo vidljivo.Pored junakove nesagledive krivice,nije nista manje uznemirujuca cinjenica da ni pomenuti sud nije u stanju da K.-ovu navodnu krivicu na bilo koji nacin dokaze.
|
|
|
|
|
|