Knjiga o Milutinu,ne predstavlja samo ispovesti i zivotni put Milutina Ostojica.Ona predstavlja roman sa jasno izrazenom antiratnom porukum.U romanu je predstavljena istorija Srba od sarajevskog atentata na princa Ferdinanda,pa sve do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata.
Zivotna tragedija cica-Milutina,kolji ucestvujuci u nekoliko ratova dobija ordenje i zivot zavrsava cebovanjem u zatvoru,nije toliko u prvom planu,kolika je tragedija naroda kao celine.U svojim razmisljanjima,Milutin,obican seljak iz sela Kostunica,iz Sumadije,otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata.Njegova razmisljanja nas upucuju na to da su u ratu i pobednici i pobedjeni-gubitnici.
Svaka generacija Milutinove porodice ucestvovala je u ratu,i u svakom od tih ratova neko mu je poginuo,a Drugom svetskom ratu poginuo je njegov sin jedinac,kojeg su Milutin i njegova zena Zivana jako tesko dobili,i zbog toga,Milutin sa pravom negoduje:"Tesko ti,bre,da te u rat uvlace,kad kome prasne cef.Uvuku te u nesto sto ne razumes." i ukazuje na besmisao rata s obzirom da je u ratu izgubio 2 brata:"Dodju prekoleta na ferije pa se raspricaaju o oslobadjanju svih krajeva,cujes,nasa braca,a moja braca izginula zbog neke-nase brace".
Milutin postavlja osnovnu dilemu rata:"Kako bre,ne smemo da izgubimo rat,a smemo da izgubimo narod!"
"E da budale ne satrase noliku nasu decu,i nase ljude i Srbi bi mogli biti prilican narod."
Jedni ratuju da bi rat dobili,ne osvrcuci se na zrtve rata:"Niko se ne ispoveda i ne priznaje grehe dok je na vlasti."Ratna psihologija neminovno utice i na moral ljudi.Jedan broj ljudi nalazi u ratu mogucnost da postanu vodje ili da se obogate.Tako je i "pop Kosta postao vojvoda.I pozdravljaju ga vojnicki,a on nije ni vojsku sluzio,otac ga od vojske bio otkupio".Rat dovodi do citavih porodicnih tragedija:"Srbin Srbina na predaju zove,oce brata za zarobljenika."
"Srbin hoce da pobedi Srbina."
"Taka je sada racunica,ne misli se na svoj obraz,nego na pobedu."
"Ovi sto su zavadjeni ne znaju za oceve ni za majke ni za sestre,oni se za vlast otimaju".
Medjutim,kada prodje ratno ludilo,i kada se stisaju strasti,borci gotovo i da ne smeju reci da su bili u ratu,a njihove zasluge se brzo zaboravljaju. "Vako ce da bude i posle rata,ako se kogod od nas u Srbiju vrati,sve ce da se vrati,i zaboravi,kao da nista nije bilo.
Posto iz rata:"nikad ne dolaze oni ljudi koji su otisli",oni se posle svega sto su proziveli,teze prilagodjavaju na novonastalu situaciju,te tako i kapetan Zivkovic kaze Milutinu:"Nema nas.Izgubili smo se ovom pisljivom miru."
|
|
|
|
|
|