|
S jeseni kada pocnu vetrovi, lisce divljeg kestena pada strmoglavce, s peteljkom nanize.Onda se cuje zvuk: kao da je ptica udarila kljunom u zemlju. A divlji kesten pada bez i najmanjeg vetra, sam od sebe, kao sto padaju zvezde - vrtoglavo. Onda udari o tle s tupim krikom. Ne radja se kao ptica iz jajeta, postepeno, nego se odjednom rasprsne dlakava ljustura, iznutra belicasto plava, a iz nje iskacu vragolasti, tamni melezi, zacakljenih obraza, kao jagodice nasmijanog crnca. U nekoj se mahuni nalaze blizanci, ipak bi ih ljudi mogli razlikovati: jedan ima na celu belegu, kao konj. Majka ce, dakle, uvek moci da ga prepozna - po zvezdi na celu. Decak kupi divlje kestenove koji su se sakrili u rupe na travnjaku i stavlja ih pod obraze. Usta su mu puna neke lepljive gorcine. Decak se smeska. Trebalo bi se popeti na granu, izabrati jedan grozd i cekati. Ne dati andjelu sna da te prevari. Trebalo bi bar tri dana i tri noci, bez jela i pica, bez sna i pocinka, gledati plod. Kao kada se gleda mala kazaljka na satu. Bodlje su se stvrdle i pri vrhu malo potamnile. Ako ih dirnes nevesto, na prstu ce ti napraviti rupicu pa ce da potece tvoja lepa, crvena krv. Moraces onda da sises svoj prljavi prst kojim si malopre pravio grudve od blata i fuskije. A moze da nastupi i trovanje krvi. Kada se to dogodi, onda deca umiru. Stave ih u male pozlacene sanduke i nose ih na groblje, medju ruze. Na celu povorke nose krst, a za sandukom idu decakova mama i tata i, naravno, njegova sestra, ako je imao sestru. Majka je sva u crnini, ne vidi joj se lice. Samo tamo gde su oci, crna je svila vlazna od suza. Jdna beloputna gospodjica u crnoj kecelji gimnazijalke sedi u nekoj kristalnoj svetlosti sto dolazi kroz poluspustene zaluzine. Sunce crta na ljubicastim bocama s kolonjskom vodom zvezdice od zlata. E pa, evo tajne mirisa ljubicica: gospodjica koja prodaje slicice leptirova i divljih zveri, kao i parfeme, od svih mirisa najvise voli miris ljubicica. I stavlja ga svuda stedro: na dlanove, na bujnu ridju kosu ( mada bi ridjoj kosi, po svoj prilici, bolje pristajao neki drugi miris )... Trebalo bi komponovati fugu za orkestar i jorgovan. Iznositi na podijum u mracnoj sali ljubicaste bocice oplemenjenih mirisa. One koji bi tiho, bez krika, izgubili svest, iznosili bi u drugu salu, gde bi lebdeo detinjasti miris lipe i kamilice. |
|
|
|
|
|
|