Композиција

Композиција

Проклета авлија има занимљиву и сложену композицију. Обликована је на принципу оквирне нриче и приче у причи. Пошто у роману има више причалаца, поставило се питање укомпоновања свих прича у складну и кохерентну целину. То је учињено тако што је у роману примењена прсте-наста композиција, која подразумева више приповедача или наратора, а то даље подразумева и више тачака гледишта!

Приповедање објективног (свезнајућег) приповедача.

Тачка гледишта безименог младића.

Фра-Петрова прича.

Хаимова прича.

Ћамилава прича.

Хаимова прича.

Фра-Петрова прича.

Тачка гледишта безименог младића.

Приповедање објективног (свезнајућег) приповедача.

Први композициони оквир и прву тачку гледишта чине уводни и завршни сегмент романа, који нису посебно обележени као поглавља.

- Први (уводни) сегмент почиње реченицом „Зима је, снег замео све до кућних врата" и завршава: „Најбоље је ипак пустити човека да прича слободно". После тога започиње I поглавље романа. Међутим, ова места се могу, с правом, схватити и као тачка гледишта све и безименом младићу и евезнајућем приповедачу.

У два наведена композициона оквира смештена је прича о Проклетој авлији, која је развијена у осам поглавља. Кратак преглед садржине поглавља омогућава увид у распоред унутрашњих прича и композиционих прстенова.

I О „становницима" Проклете авлије. Изглед авлије. Фра Петар. За-
им. Положај Проклете авлије. Југо и нервоза" Карађоз. О фра-
Петровом причању (младић). Прича о Јерменима. О фра-Петровој
причи о Карађозу и Проклетој авлији „о којој је, у последњим

данима свога живота, толико нричао младићу поред себе".

II Фра Петар се сели у „угао уредних, мирних и повучених људи". Ђа-
мил долази у исти угао. Приближавање Петра и Ћамила. Ћамил
одлзази у другу просторију. Хаим, „човек, који је морао да говори".

III Хаимова прича о Ћамилу. О Џем-султану. Валија.

IV Фра Петар. Хаим о шпијунима. Заим, Бас, Софта. Рефлекеија о
пријатељству. Ћамилов излазак у двориште. Онзапочиње причу о
Џем-султану.

V Ћамилова прича о Џем-султану, древна прича о два брата". О
Бајазиту и Цем-султану. Лукаве игре европских владара око Џема.
Џемова смрт.

VI Ћамилова прича о Џем-султану. Рефлексија. У сумрак, како се и појавио, Ћамил је те вечери „нестао-је у једном од завијутака. Проклете авлије".

VII Ћамил се не појављује три дана. Хаимова прича о Ћамиловом крају.
Фра-Петров страх.

VIII Живот у Авлији. Заим. Бас. Казивање о очима. О Басу. Фра-
Петрово казивање у првом лицу - привиђа му се Ћамил. Хаим. У
Акри - причање у првом лицу, у облику дијалошке реплике.
Избављење из Акре и повратак у Босну.

Завршни сегмент: „И ту је крај".

Овај преглед нуди неколико закључака о техници остваривања прсте-насте композиције.

1. Казивање о Џем-султану налази се у сржи романескне приче. Причалац је Ћамил, једини слушалац је фра Петар. Казивање траје пет-шест дана, као „прича без реда и краја"., у трећем лицу.

2. Прича о Ћамилу представља кулминациону тачку романа и језгро романескне приче. Она се обликује на основу два казивања. Казивање Хаимово, са прекидима, у складу са током догађаја, намењено је фра Петру као једином слушаоцу. Оно тече у трећем лицу. Фра-Петрово казивање о Ћамилу обухватније је од Хаимовог, надгорњава га и увлачи у себе као саставни део
сопствене приче.

3. Фра-Петрова прича је основна прича романа: приповедање у свих. осам поглавља тече са тачке тледишта фра Петра. Ово приповедање има облик трећег лица, док се прво лице појављује двд пута: једном је фра-Петрово казивање стављено под наводнике јер је изговорено у приповеданом, времену, други се пут јавља као изговорена реплика у приповедном времену.
Фра-Петрово приповедање имало је јединог слушаоца у лику безименог младића, коме је фратар на самртној постељи казивао о Проклетој авлији („о ко-јој је, у последњим данима свога живота, толико причао младићу поред себе"),

4 Садржина романа Проклета авлија изложена у осам његових поглав-ља, није ништа друго негр у" неколико тренутака оживљено сећање безименог младића на казивање фра-Петрово пред смрт. Ово еећање оживљава док младић посматра кроз прозор фра-Петрове ћелије гробље покривено снегом и у тој снежној белини свежу рану угажене иловаче око фра-Петровог гроба. Његово- утањање у сећање мотивисано је на почетку реченицом.„Најбоље је ипак пустити човека да прича слободно" а непосредно иза ње започиње прича о Проклетој авлији:. „То је читава варбшица": Његово буђење из сећања предочена је на крају романа:

Тако изгледа младићу поред прозора, ког су за тренушак занела сећпња на причу и осенила мисао о смрти. Али само за шренутак.

Најпре слабо па онда живље, као у спором буђењу, до свестиму све јаче допиру гласови из суседне собе...

5. Као што је фра-Петрово казивање инкорпорирало у себе мања казивања других актера приче, тако се над његово казивање надноси око, ухо и говор објективног (свезнајућег) приповедача чије казивање тече у трећем лицу. Он се -надноси над цео свет'романеекне приче држећи у својим рукама конце свих појединачних прича и управљајући токовима свих романескиих збћвања.

6. Могли смо јасно да одредимо границе два спољашња прстеНа, То није могуће учинити у унутрашњој причи о Проклетој авлији: они се уочавају али се стално укрштају па и прожимају. Ова прожимања су двојаке природе. У казивања Ћамилова о Џем-султану и Хаимова казивања о Ћамилу неосетно улази тачка гледишта фра-Петрова. У фра-Петрово казивање о Проклетој авлији врло често се уплиће тачка тледишта објективног приповедача тешко их је разлучити јер оба казивања теку у облику трећег лица. Овде се може поставити још ј^дно занимљиво питање: зар нема у фра-Петровом казиању и тачке гледишта безименог младића кроз чију свест (сећање) пролазицела прича романа?