KRAJ PUTOVANJA

O sve sto prodje vecnost jedna biva.
Sen koja bese drvo, traje.
Budi Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv sto sebe okova. 

Zavrsice se putovanje ostace tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u zelji al nudi 
Zlo da nas spase i istinu otkriva. 

To cemu se molite je Zalosni Slavuj. 
Ljubav nikad nije zavrsena.
Cega ima ljudskog u patnji? O cuj 
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje. 
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.

LAUDA

NAJLEPSE PEVAJU ZABLUDE. O, vali,
Rimuje se more! Tad smo na zal pali.

Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noc, a sunce se pali.

Izgubi put ako putovanju smeta. 
Ah sto je lepo i opasno: cvetradicveta! 
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta 
Lekoviti recnik bilja u uvali.

Kroz potajne gore goren lek ti je.
Da zemlju zemljom ljubis vek ti je.
Al ako je u oci poljubis nek ti je 
Prozracan poljubac ko prazni kristali.

 

PRIPOVEDANJE LJUBAVI

Nema mene al ima ljubavi moje; 
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovrsava se dan u njenoj zahvalnosti
Slicno muzici slicno praznini, spokojem. 

Ona ce sacuvati namere moje i tvoje 
I vaskrsnuce mrtve rodjendane po milosti, 
U podnozju vetra nemerljiva sen oholosti
Nestace u pepelu onih sto vise ne postoje. 

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi, 
Minula ceznjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji jos dosao nije, 
Ko granu koja se izduzuje u uzaludan sum 
Neka me vetar nedostojnog obavije.