Dis se rodio 12.marta 1880. godine u selu Zablacu kod a~ka. Disov otac, Dimitrije, sa Ru`om Vukomanovi} je imao trinaestoro dece od kojih je Dis bio me|u poslednjima. Disov otac umire dok Dis ima 13 godina 1893. Majka nastavlja da {koluje decu. Prvih 6 razreda Gimnazije Dis je zavr{io u ^a~ku a potom,idu}i za {kolom, prelazi u Zaje~ar gde je zavr{io 7 i 8 razred, bez mature. Prvi poku{aj polaganja mature nije uspeo, kao ni drugi 1901. U selu Prliti se 1902., kada je majka ve} mrtva, zapo{ljava kao privremeni u~itelj. Dis slu`bu u Prliti napu{ta 1903. i prelazi u Beograd. To bi otprilike bila hronologija Disovog `ivota do izgnanstva iz Srbije zbog Prvog Svetskog Rata. Jo{ jedino mesto u koje Dis odlazi je Valjevo gde se zaposlio kao praktikant u sudu. U Valjevo je oti{ao sa Simom Pandurovi}em, koji je tamo bio postavljen za suplenta u Gimnaziji. Dis i Pandurovi} (sa Milanom Simi}em) ure|uju list "Knji`evna nedelja" 1905. Dis `ivi boemski u krugu svojih prijatelja. 1911.godine Dis obavljuje svoju prvu knjigu pesama "Utopljene du{e" i `eni se sa Hristinom-Tinkom Pavlovi}. Hristina je umrla 1968. Bila je izuzetno ljubazna, predusretljiva, posedovala je duhovnu sve`inu ali od nje niko nije uzeo elementarne podatke o Disovom `ivotu. Disov `ivot je vi{e poezija negoli {to su to njegove pesme. Dis je bio veliki mu~enik u `ivotu ali i u svom poetskom stvaranju. Kada Velibor Gligori} govori o li~nom do`ivljaju sveta kod Disa ka`e da ta svojstva "nisu bila filozofsko intelektualna nego ~isto pesni~ka,kakav je bio i njegov li~ni `ivot, naivan, neposredan i stradalni~ki". Slici o Disu kao velikom, neodgovornom detetu doprinosi i poneka anegdota-naj~e{~e je to ona sa prstenom i ven~anjem - (Dis je na ven~anju koristio prsten sa~injen od `ice izvu~ene iz ki{obrana. Ta~no je da je kum umesto prstena ponudio da upotrebi gumu koja ste`e ki{obran, me|utim sve{tenik na to nije pristao. Po{to se Dis ven~avao radnim danom i to pre po~etka radnog vremena u 6 sati ujutro, nije bilo vremena da se ide po zaboravljeni prsten pa su zamolili slu~ajnu prolaznicu da im posudi prsten. Ona je ujedno bila i jedini posmatra~ ven~anja.) Jedna od ukorenjenih zabluda o Disu je tako|e da je imao samo tri velike pesme: "Tamnica", "Nirvana" i "Mo`da spava". 1912.Dis u~estvuje u srpsko-turskom ratu kao ratni izve{ta~ pri vrhovnoj komandi. 1913.obavljuje knjigu "Mi ~ekamo cara". 1915.povla~i se sa vojskom preko Albanije odlazi na Krf zatim dospeva u Francusku 1917.ta~nije u Pariz. Porodica je daleko od njega i on ho}e bli`e Srbiji pa planira da se prebaci u Solun jer se nada da }e lak{e `iveti i on i njegova porodica. "^ovek koji ume da se `rtvuje mo`e imati i dra`i u svome po`rtvovanju,kada ima za koga da se `rtvuje" - Disove su re~i. Dis, pre nego {to je otputovao u Francusku, jednog od svojih prijatelja na Krfu je zamolio i opunomo}io da svakog meseca u njegovo ime prima platu i odmah je {alje njegovoj porodici u Srbiju. No, prijatelj ga je izneverio i ta pronevera je Disa zapravo naterala da iz Pariza krene na Krf - po svoju smrt. I nesvesno se naslov "Utopljene du{e" do`ivljava kao predskazanje Disove smrti. Re~i kod Disa poprimaju izvesno magijsko dejstvo. 16.maja 1917.Dis nalazi smrt u Jonskom moru, kada je italijanski brod na kojem je putovao za Krf, potopila njema~ka podmornica. Dis se poezijom prebacivao u neku drugu stvarnost. Njegovo ose}anje sveta bilo je druga~ije on je bio opsednut ni{tavilom, smr}u, bolom i o~ajem, on je `ivot video kao tamnicu. (Sve {toje postojalo i {to je ikada imao pripada se}anju). Kretao se izme|u sna i jave, bez obzira koliko to banalno zvu~alo. Kada je Borislav Mihajlovi} Mihiz pravio svoju Antologiju me|uratne poezije, nije `eleo da u nju uzme pesme, ve} je birao pesnike. Za pojedine "lepe" pesme Mihiz ka`e: "I kad sam ih nalazio kao usamljeni, ~esto slu~ajni proizvod jednog trenutka, kad iza njih nisam mogao da na|em izgra|enu, sna`nu, samostalnu pesni~ku li~nost, ostavljao sam ih slu~ajnosti njihove sudbine. Tra`io sam pesnike". Dakle, Mihiz je tra`io autenti~ne li~nosti, neepigonsku novinu i one koji su imali snagu. Ako bi se sa istom merom pristupilo Disu, da li bi se uvrstio u neku imaginarnu antologiju ili bi se one ~uvene Disove tri pesme ("Mo`da spava", "Tamnica" i "Nirvana") ostavile slu~ajnosti trenutka? Ako postoji izgra|ena, samostalna pesni~ka li~nost u srpskoj poeziji, onda je to Dis pre svih. Njegov pesni~ki svet je izgra|en, njegovo unutra{nje oko vidi vi{e nego ijedno drugo - on je pred nama otvorio svoj kosmos. I taj kosmos ~ita se gotovo iz svake pesme, makar u detalju, makar u stihu... Dis se mora tuma~iti i ~itati i u svom vremenu, ali i, kao retko koji od srpskih pesnika, i van konkretnog vremena. Jer, ako se za nekog srpskog pesnika mo`e re}i da je elementarni, iskonski pesnik, da peva kao da prvi put vidi svet, sa onom autenti~nom pesni~kom za~udno{}u i naivno{}u, onda je to, nema nikakve sumnje, Vladislav Petkovi} Dis.

TOP

HOME PAGE