U sumovitoj drzavi Severne Amerike,koja nosi drevno indijansko ime Ilinois, blizu Velikih jezera, u Ouk Parku, s kraja proslog veka(1899) rodio se Ernest Hemingvej, pisac koji je i pored svih svojih opstih ogranicenja rekao najistinitije stvari o nasem dobu.Njegov otac bio je lekar, i volio je zivot sportiste i lovca, njegovu majku ipak, privlacila je muzika i religija. Ernest Hemingvej je poneo osobine i oca i majke:bio je lovac i sportista, ali i umetnik savrseno predan svom pozivu.On je uvek u svom

     -u nosio sume i planine rodnog kraja i one su u njegovoj sudbini tokom vremena prerasle u pravi simbol muskosti i cistote.Mnogo je voleo putovati .Docnije u zivotu, vidjali su ga da putuje i bez prtljaga; medjutim pri tim putovanjima niko ga nije video bez ove tri stvari: udice, puske i pisace masine.

Dok je ucio skolu, verovatno nije sedeo u prvim klupama, gde ‘logoruju’ najbolji djaci.Ali to mu nije smetalo da postane urednik svog skolskog lista, jer je umeo da pise cisto i lepo.Opredelivsi se za ‘posao’ i zanemarivsi klasicno univerzitetsko obrazovanje, potrazio je zaposlenje u jednom od tada najcuvenijih listova u zemlji, listu ‘Sigar’, koji je izlazio u Kanzas Sitiju.U to vreme Evropu je potresao strasni Svetski rat, i mnogi mladi ljudi Amerike posli su preko okeana.Nije li to prilika koju je prizeljkivao?Pokusao je stupiti u vojsku, ali nisu ga primili zbog jedne stare povrede oka, ali mu je konacno poslo za rukom da stigne na Italijanski front.Tu je, kao sofer bolnickih kola, bio ranjen, ne navrsivsi ni devetnaestu godinu. Po sopstvenom priznanju on ovo iskustvo nije nikada zaboravio. U izvesnom smislu, nasilje i rat postace centralne teme njegovog knjizevnog opusa.

Kada se vratio u Ameriku mesto ga vise nije drzalo.Hteo je natrag u Evropu, u Pariz, u koji su u to vreme vodili svi putevi sveta.Ozenio se Hedli Ricardsonovom.Proputovao je dobar deo Zapadne Evrope, i dospio ponovo u podrucje ratnih sukoba.Ovoga puta izvestavao je citaoce o Grcko-turskom ratu.Bio je svedok mnogih uzasa ovog balkanskog sukoba,a za sagovornike je imao drzavnike kao sto je Lojd Dzeri,Klemanso i Musolini.Konacno se skrasio u Parizu.U ovom knjizevnom Vavilonu prve cetrvrtine proslog veka, on srece Gertrudu Sigejn i Ezru Paunda, koji postaju prvi mentori u njegovom zivotu pisca.U gradu na Seni izlaze prve njegove knjige, ‘Tri price i deset pisama’, ‘U nase vreme’, ‘Prolecne bujice’. Knjizevna karijera Ernesta Hemingveja posla je nezadrzivo napred.Iste te godine  izlazi jedno od njegovih najboljih dela, roman ‘Sunce se ponovo radja’.Ovom knjigom Hemingvej ulazi na velika vrata americke knjizevnosti.’Sunce se ponovo radja’ na jednom sirokom romanesknom planu daje sliku o izgubljenom svetu ‘izgubljene generacije’ ciji je pesnik i zagovornik Hemingvej ostao do kraja zivota.Sa uspehom romana nije isla u korak i licna sreca pisca.Ako je razvod sa Hedli uneo nesto gorcine u njegov zivot, to je bilo ublazeno drugim brakom koji je ubrzo sklopio sa Polinom Fajfer.Medjutim, ogroman udarac nanela mu je oceva smrt, tj. samoubistvo 1928. godine.Posle toga je napusteo Evropu i presao u Ki Vest na Floridi, gde sa neznatnim prekidima boravi sve do 1938.Tu su se rodili njegovi sinovi Patrik(1929) i Gregori(1932), tu je docekao i objavljivanje svoga drugog romana ‘Zbogom oruzje’.

Ovaj roman jos uvek nosi pecat pesimistickih raspolozenja pisca premda u celosti nije beznadezno opredeljen protiv zivota kao prethodni roman.

Biografski elementi iz zivota Hemingveja u velikoj meri su prisutni u svim njegovim knjigama.Kao njegov junak Henri, iz romana ‘Zbogom oruzje’, sam Hemingvej je bio rannjen i to pod okolnostima koje su bile do tragikomicnog apsurdne(navodno je bio ranjen dok je vojnicima delio cokolade).

1933. godine pojavljuje se Hemingvejeva treca zbirka od cetrnaest pripovedaka ‘Pobednik nista ne dobija’.Tri godine kasnije bio je na safarima u Africi gde objavljuje knjigu ‘Zeleni bregovi Afrike’.

U medjuvremenu on menja i svoj stav prema drustvu.Od pisca koga problemi drustva nisu zanimali, on postaje angazovani pisac.On prvi put pise i objavljuje knjigu o jednom drustvenom problemu-roman ‘Imati i nemati’.

Godine 1938. pripovetke koje je pisao celog svog veka dobijaju konacni oblik u zdruzenom delu ‘Peta kolena i prvih cetrdeset devet prica’.Ukratko receno, ove pripovetke otkrivaju trajni doprinos svetskoj knjizevnosti.Sledeci roman koji je objavio dve godine po povratku iz Spanije, ‘Za kim zvona zvone’ postaje jos popularniji (od prethodnog) zbog istoimenog filma sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman, za koji Holivud ne stedi novac.

Iste godine po objavljivanju ovog romana Hemingvej se razvodi od Poline Fajfer i sa novom suprugom, takodje knjizevnicom, Martom Gelhorn odlazi u Kinu.Zatim se za izvesno vreme, kao i uvek, skrio u San Francisku de Paula, blizu Havane na svojoj cuvenoj farmi ‘Finka Vihija’.

U toku sledecih godina cutanja , ali nimalo smirenog zivota napisao je novi roman.Kazu da je od njega ocekivao mnogo, da je cak govorio da je bolji i od ‘Zbogom oruzje’.Medjutim, kriticari su ga okarakterisali kao najlosijim Hemingvejevim delom.

Kao da je zeleo da svojim napadacima dokaze da jos ni iz daleka nije rekao sve sto je kao pisac imao namere da kaze, u jednom dahu napisao je svoj kratki roman, svoje zivotno delo ‘Starac i more’.

Po objavljivanju romana, ili bolje receno novele ‘Starac i more’, Hemingvej ponovo putuje i putuje.Po povratku sa jednog putovanja rusi se sportskim avionom u dzunglu Ugande.Ranjen, sutradan krece drugim avionom koji se zapalio pri samom uzletanju Po drugi put, u razmaku od svega nekoliko casova on izbegava smrt.

Iste te godine dobija Pulicerovu nagradu za roman ‘Starac i more’.Sledece godine i odbor Svedske akademije konacno mu dodeljuje  vrhunsku nagradu-Nobelovu nagradu za knjizevnost.Godine1956. Hemingvej se vraca u Spaniju, gde ga ponovo privlaci njegova stara strast za koridom.Ali zdravlje ga sve vise napusta  i on to tesko podnosi.Kao ranjeni vuk koji se posle dugog lutanja vraca u svoju jamu, vraca se Hemingvej u svoju zemlju.Dani su mu odbrojani.

‘Papa’,kako su mnogi prijatelji zvali Ernesta Hemingveja, umro je kao sto je ziveo, na vrlo dramatican nacin.U rano julsko jutro, 1961. godine napravio je poslednji korak u svoj zivot.Voleci vise da spreci telo da ga i dalje izdaje negoli da zivi,on,koji je tokom zivota darivao vise od jedne svoje licnosti u knjigama onim sto se zove darom smrti, napunio je svoju omiljenu pusku i sasuo sebi u usta ubistvene metke.

Sahranjen je 6.jula 1961. godine u podnozju planine Testerin Zub.Pre spustanja u raku njegovi sinovi su zatrazili da se procita onaj njegov cuveni stih ‘Narastaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek…’,stih koji pamte svi oni koji su makar i jednom procitali njegovu knjigu ‘Sunce se ponovo radja’.To je bio kraj Ernesta Hemingveja.

Medjutim, zna se da je njegova knjizevna zaostavstina poveca.Stoga, nije iskljuceno da cemo u dogledno vreme dobiti i fragmente, ako ne celinu jednog romana, za koji je ‘Starac i more’ navodno predstavljao tek prolog.