Proza ‘Starac i more’ je ponovo ucvrstila  privremeno poljuljanu slavu Ernesta Hemingveja;delo sa vrlo afirmativnim ocenama.Ovom prozom je Hemingvej ispisao pesmu jednoj svojoj velikoj ljubavi-ribolovu,svojim prijateljima ribarima i dobrom delu svoga zivota koji je proveden na morskim pucinama.I ovde nije moglo da se prodje bez autobiografskog,ali ova proza je i nesto vise od oduzivanja duga svome hobiju,prijateljima i moru.’Starac i more’ je proza modernog prosedea moderne pripovedne tehnike i modernog znacenja umetnickih slika i likova:iza price o siromasnom ribaru Santjagu i njegovom podvigu,krije se lepeza simbolickih znacenja koja prici daju univerzalni smisao i trajanje.

Prvi citalacki ili kriticki pristup ovoj prozi pokrece pitanje zanra:sta ova proza predstavlja-novelu ili roman.Nekad se ova proza odredjuje bas ovako: ’novela ili roman’,negde kao novela,ali i kao roman.Sta je ‘Starac i more’?Ako se posmatra sa kvantitativnog stanovista,ovo je kratka proza,manja je od stotinak stranica.Po tome je ovo duza novela kao sto postoje i duze pripovetke(‘Krojcerova sonata’ Lava Tolstoja,’Zona Zamfirova’ Stevana Sremca).Dakle,’Starac i more’ima sve osobine novele:nema slozene radnje ni fabule;prica je mirna,bez zapleta;teziste nije na spoljasnjim zbivanjima,nego na unutrasnjim stanjima starog ribara-malo je narativnih segmenata,malo je opisa,preovladavaju direktni unutrasnji monolog i opis psiholoskog stanja.Dijalog u sredisnjem delu novele i nije pravi dijalog jer su dijaloske replike Santjagove suprostavljene njegovim unutrasnjim monolozima-to je razgovor sa samim sobom.Sve nabrojane osobenosti odvajaju ovu novelu od pripovetke sa zanimljivom i razvijenom radnjom,sa vise likova,dosta dijaloskih i deskriptivnih segmenata.Ali navedene osobenosti vaze i za roman,za mali psiholoski roman koji se cesce naziva poetski ili lirski roman.

Bilo kako da odredimo ovu Hemingvejevu prozu,ona ostaje nepromenjena:niti dobija,niti gubi.Prema tome,zanrovsko pitanje uopste nije sustinsko pitanje.Sustinsko pitanje je umetnicka vrednost ovog dela.A ona je neosporna:to je snazna umetnicka proza modernog prosedea,tanane psiholoske analize,jednostavnog izraza,znacenjskog bogatstva.

‘Starac i more’ ima jednostavnu strukturu. To je jedinstvena prica koja nije rasclanjena na manje strukturne jedinice – poglavlja. To je sasvim u skladu sa sadrzinom price koja, najvecim svojim delom, opisuje jedan dogadjaj: starcevu borbu sa velikom ribom i ajkulama. Prica je jednosmerna, akter price je sam u prostranstvu mora, nema nikakvih sporednih dogadjanja ni fabularnih tokova. Dominiraju unutrasnji monolog ribara Santjaga i naspram njega glasne ribareve replike cime se stvara privid dijaloga, suprostavljenost direktnog unutrasnjeg monologa i dijaloske replike, suprostavljenost “ja” i “drugog ja”. Iako radnja traje tri dana i dve noci, ona je dinamicna: u svakom trenutku se nesto dogadja; Santjago je napet i na oprezu; nema vremena za san; stalno govori sebi da treba da pojede parce ribe a ne stize to da ucini. Tako napeta prica nije se dala rasclanjivati na manje segmente (poglavlja) jer bi prekidanje  bilo neprirodno.

U ovoj jedinstvenoj prici jasno se razaznaju tri sadrzinska segmenta.

1. Uvodni segment: o starom ribaru Santjagu: ribar i decak Manolino – razgovor o ribarenju dok idu ka starcevoj kolibi; opis kolibe; o sportu; vecera; noc; decak ispraca Santjaga koji isplovljuje na more.

“On je bio starac koji je sam samcit u svom cunu ribario u vodama Golfske struje, ali ni posle osamdeset i cetiri dana nije ulovio ni jednu ribu’’.

(…)

-         Srecno,starce.

-         Srecno – rece starac.

2. Glavni deo novele: Santjago izlazi na pucinu u osamdeset petom danu neuspesnog ribolova; njegov san je velika riba; uspeo je da se velika riba uhvati na udicu; strpljiva ali iscrpljujuca borba sa ribom; starac je pobedio: riba je privezana za barku; krece ka obali; pocinju napadi ajkula; starac ubija nekoliko ajkula – ostaje bez harpuna i noza, brani ribu od ajkula slomljenim veslom; navala ajkula je nezadrziva: ostao je samo kostur i glava ribe – ,, Znao je da je ovoga puta bitku konacno i nepovratno izgubio’’; posle iscrpljujuce borbe koja je trajala tri dana i dve noci, vraca se u pristaniste.

“Uglavio je konope vesala u raslje i nagnuvsi se napred da bi porinuo lopate vesala u vodu, krenuo je da izidje iz luke utonule u mrak”.

(…)

-         “Nista - rece on glasno”. - ,,Izasao sam suvise daleko na pucinu”.

3. Zavrsni segment: Santjago je uplovio u malo pristaniste, privezao camac, savio I vezao jedro, stavio jarbol na rame i krenuo svojoj kolibi; nikoga nije bilo da mu pomogne; ,,Tada je tek osetio koliko je duboko bio umoran”; starac je zaspao; izjutra ga posecuje decak: pogodjen je starcevim izmucenum izgledom, rukama punim rana, izgubljenim ulovom – neprekidno je plakao; kostur ribe izaziva cudjenje; starac je opet zaspao i sanjao lavove.

,,Kada ja uplovim u malo pristaniste, svetla na Terasi bila su ugasena, i on je znao da su vec svi polegali.

(…)

Gore iznad druma, u svojoj kolibi, starac je opet zaspao. Jos uvek je spavao licem okrenut postelji a decak je sedeo kraj njega i gledao ga. Starac je sanjao lavove.’