Ako se kaze da je dobar deo pripovedaka iz zbirke ‘U nase vreme’ autobiografskog karaktera,i da je Nik Adams u stvari sam mladi Hemingvej,onda ce istovremeno biti jasno i mesto ove knjige u okviru celokupnog dela koje je za sobom ostavio ovaj veliki pisac.Osim toga,veoma je vazno shvatiti Nika Adamsa,jer je ova licnost,samo pod drugim imenomi u drugim knjigama Hemingvejevim,postala poznata skoro celom knjizevnom svetu kao ‘Hemingvejev junak’.Sve docnije glavne licnosti Hemingvejevih knjiga imale su isto detinjstvo,decastvo i mladicstvo kao i njegov Nik Adams,i stoga se ne moze preterati kada se kaze da se Ernest Hemingvej zapravo zvao Ernest Nik Dzejk Pedro Frederik Hari Roberto Ricard Santjago Hemingvej.

U ovoj prvoj prici,iz svoje prve knjige pripovedaka, i prve svoje znacajne knjige uopste,Hemingvej govori o doktoru Adamsu i njegovom sinu Niku. Oni dolaze u indijanski logor gde doktor carskim rezom i bez narkoze poradja jednu zenu, imajuci od instrumenata samo obicni perorez, dok umesto hirurskog upotrebljava  ‘devet stopa konca napravljenog od usukanih creva’. Na lezaju iznad zene lezi njen muz,koji se povredio sekirom.Nik drzi ocu lavor, a tri Indijanca drze zenu da se ne bi kretala od bolova.Po rodjenju deteta, doktor pogleda u gornji lezaj i smaknuvsi pokrivac sa Indijanca vidi da je ovaj sebi  brijacem prerezao vrat od uva do uva.

Scena potresna i puna uzasa, dovoljna sama po sebi za jednu odlicnu pricu.Jedan zivot nastaje,drugi nestaje.Ali, da li samo to?Pazljivi citalac ce primetiti da Hemingveja ovde,u prvom redu,  ne interesuje obicni dogadjaj, on pre svega zeli da iznese osecanja decaka Nika u vezi s onimm sto je video.Ovo tvrdjenje izgleda malo cudno, s obzirom da decak ne pokazuje nikakve posebne znake uzbudjenja zbog onoga sto je video.Medjutim, docniji razvoj Nika Adamsa, kada i on sam biva isecen mnogobrojnim zivotnim i telesnim ranama, kada i sam bude trazio mira svojoj pomucenoj dusi, nosice na sebi pecat ove prve traume, dozivljene u indijanskom logoru.

Druga prica,’Lekar i njegova zena’, objasnice jos jednu od skrivenih rana koje se Hemingvej nije oslobodio celog zivota.U njoj se govori kako je Nikov otac u toku jedne svadje s nekakvim Indijancem zapretio ovome da ce mu sasuti zube u grlo,ali umesto toga, u poslednjem trenutku, on se savladjuje i odlazi da ocisti svoju pusku.I ovaj mali dogadjaj sam po sebi je dovoljan,ali i on sadrzi, kao i ostali deo price, jedan vazan isecak iz zivota mladog Hemingveja.Zapravo, govori o njegovom odnosu prema ocu i majci, i odnosu izmedju samih roditelja, i koji je, skladan samo na prvi pogled,bio poremecen dubokim neslaganjem naravi,Decak je zbog toga morao da pati.Njegova mati terala ga je da uci muziku, peva u crkvenom horu, i cini sve ono sto sto mladom ‘pustolovu’ nije nikako odgovaralo.S druge strane, u trecoj godini otac mu stavlja u ruke udicu, a u desetoj pusku za lov.Muska solidarnost je bila uspostavljena na stetu majke.U prici ‘Lekar i njegova zena’ to jasno provejava iz kratkog razgovora koji na kraju vode Nik i njegov otac.

U prici ‘Trodnevni vetar’ Nik nastavlja da uci i saznaje zivotne cinjenice.Dok napolju duva snazan vetar njegov prijatelj Bil  govori mu o tome kako, na kraju krajeva, on moze i da se vrati svojoj devojci, ako mu rastanak sa njom pada tesko.Bil jednog trenutka kaze: ‘Izvukao si se iz toga i te kako dobro…Ona se sada moze udati za nekog iz njenog sopstvenog kruga…Ne mozes mesati ulje i vodu i ne mozes nesto ovako mesati’…Pripovetka ‘Trodnevni vetar’ prvi put suocava citaoca u punom opsegu sa Hemingvejevim dijalogom, jednim od najcuvenijih u literaturi proslog stoleca.U cemu je tajna ovog dijaloga?Pre svega u intonaciji i zgusnutim emocijama koje naviru iz naizgled isprekidanog i nehatnog rasporeda reci, pri cemu Hemingvej ne trazi od citaoca nista izuzev obicne saradnje i volje da shvati ovu intonaciju i emocije.Hemingvej ne cini nikakav pokusaj da utice na citaoceve misli, utiske ili zakljucke.On je uvek van razgovora svojih junaka i nikada se ne postvlja izmedju citaoca i samog objekta kome tezi.

Pokusati da se makar i u najkracim potezima da i osvetli  zivot Ernesta Hemingveja, pisca, vojnika srece, lovca na visoku divljac, vecitog ribara po vodama dubokih mora i odanog poklonika borbe s bikovima, i da se donekle pomenu mnogobrojni naslovi njegovih knjiga, zadatak koji trazi mnogo vise prostora nego sto  u ovoj knjizi stoji na raspolaganju.Pa ipak,treba reci ovo:on je bio nadarena,snazna i na mahove nastrana licnost.Sigurno je da on nece samo zbog ove nadarenosti uci u istoriju svetske knjizevnosti, kao sto u nju nece uci ni zbog grdnih telesnih povreda koje je u zivotu podneo.Medjutim,sve povrede verovatno su od vaznosti za razumevanje ovog dela, te ne moze smetati da se i ovde navedu:Hemingvej je bar jednom preziveo opasnu frakturu lobanje, izdrzao sigurno tuce potresa mozga, od kojih nekoliko vrlo ozbiljnih;izvukao se citav iz tri teska automobilska sudara, dok je u Africi u toku samo dva dana dvaput izneo zivu glavu iz avionskih nesreca, od kojih mu je za uspomenu ostalo nekoliko unutrasnjih telesnih povreda, povredjena kicma i ozledjen vid.Samo u toku ratova bio je devet puta ranjen u telo i sest puta u glavu.Kad mu je bilo osamnaest godina lekari su mu izvadili 237 komadica srapnela do kojih su uspeli da dopru svojim skalpelima.Ostale je do kraja zivota nosio u sebi.