Nekad sam i vas na koljenu cupko

i donosio vam slatke šećerlame,

I ljubio dugo vaše plavo tjeme,

I čelo, i lice nevino i ljupko.

No dani su prošli ko rijeka nagla,

Ko trenutni snovi, kao puste varke:

Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke,

A na mome jesen i turobna magla.

Ja znam: vaše srce sada vatrom gori,

Moje hladna zima okiva i mori;

Vaše oči sjaju ko dva neba plava,

A moje su mutne kao magle sinje...

Mladost, ljubav, oganj, sve u groblju spava-

Po kosama mojim popanulo inje...