Milan Raki} rođen je 30. septembra 1876. u Beogradu. U rodnom gradu zavr{ava Gimnaziju te upisuje Pravni fakultet (zavr{ava ga u Parizu 1901.godine).Mladi diplomat i pesnik, tek {to se vratio sa studija iz Pariza, i o`enio devojkom iz najboqe beogradske ku}e, tek {to je po~eo raditi u ministarstvu, i objavqivati pesme, po uzoru na francuske parnasovce a ipak originalne i po misli i po izradi - odlazi u Pri{tinu, i ostaje onde - kao jedini strani predstavnik, na najistaknutijem i najopasnijem mestu za na{u propagandu u Turskoj. Raki} je ostavio zaista veliki trag,kako u kwi`evnosti, tako i kao diplomata,pisar,tajni agent svoje vlade, nocionalni radnik,  dobrovoqac u ~etni~kim jedinicama, konzul i veliki patriota. Godine 1904. postavqen je za pisara u Ministarstvu inostranih poslova. Od maja 1905. je u konzulatu u Pri{tini, u svojstvu pisara druge klase. Pet meseci kasnije vidimo ga kao vicekonzula u Skopqu, gde }e ostati do oktobra 1906. Nakon toga  vra}a se u Srpski konzulat u Pri{tini, i tu radi do sredine idu}e godine. Od jula 1907. Raki} je diplomatski predstavnik Srbije u Solunu. Na Kosmet po tre}i put odlazi u septembru 1908. i u Pri{tini provodi tri naredne godine - isprva, godinu i tri meseca, u ranijem zvanju, zatim kao {ef konzulata.Oktobra 1911. Raki} je dobio unapređewe i iz Pri{tine preme{ten je u Ministarstvo inostranih dela u Beogradu. Nacionalni rad Milana Raki}a na Kosovu i Metohiji odvijao se u dve ravni. Jednu je ispuwavao wegov diplomatski, dr`avno-politi~ki anga`man, a druga ravan kosovskih godina Raki}evih na{la je ishodi{te u wegovoj poeziji.

Raki}eve pesme s kosovskom tematikom nastale su ta~no u periodu koji je psenik - iako s povremenim kratkim prekidima - proveo u konzulatu u Pri{tini, dakle od 1905. do 1911. godine.Osam je Raki}evih pesama inspirisano zavetnim kosovskim iskustvom. Po redosledu nastanka, to su: Minare (1905), Na Gazi-Mesta-nu, Simonida i Bo`ur (1907), Jefimija i Kondir (1910), Napu{tena crkva i Nasle|e (1911). Sem Bo`ura i Nasle|a (koje su prvi put objavljene u zbirci Nove pesme, Beograd 1912), i Jefimije (koja je, zajedno sa pesmom Kondir, {tampana u Srpsko-hrvatskom almanahu) sve druge pesme objavqene su u Srpskom kwi`evnom glasniku.

Na Gazi-Mestanu, Nasle|e, Jefimija, Napu{tena crkva i, u epilo{koj funkciji, Minare.

S Raki}evim kosovskim pesmama `ivelo je i wima se napajalo sve Srpstvo, ne samo Stara Srbija - mada ona najvi{e. Skerli} ih je nazvao dubokima, naglasiv{i pritom da "svesnu, razumnu qubav prema svome narodu niko nije boqe izrazio no Raki}, u pesmi Na Gazi-Mestanu"

U Raki}evom primeru obistinila se i ova druga, nacionano-patriotska strana ~ovekove li~nosti. Na dva na~ina. Najpre u njegovim publicisti~kim tekstovima. U kosovske teme Raki}eve vaqa naime, pored pesama, ubrojiti i tri wegova ~lanka o Arnautskoj pobuni 1910. godine, u kojima je autor, ukazav{i najpre na uzroke, podrobno razmotrio mogu}an "odraz" pobune na polo`aj i stawe Srba u wihovoj drevnoj postojbini. ^lanci su objavqeni 1910. godine u Beogradskom Slovenskom jugu, svi pod pseudonimom "Z", istim onim pseudonimom pod kojim je Raki} 1902. {tampao prve svoje pesme.

Raki} se svojim prvim pesmam javio u "Srpskom kwi`evnom glasniku" 1902.godine a potom objavio dve zbirke pesama,koje je i publika i kwi`evna kritika najodu{evqenije pozrdavila.Napisao je malo,svega oko pedeset pesam i dosta rano prestao da pi{e.

 Wegove malobrojne pesme odlikuju se najvi{im umetni~kim osobinama i pretstavqaju vrhunac i izra`avaju one pesni~ke {kole koje je osnovao Vojislav Ili}.Pored [anti}a I Du~i}a, Raki} je tre}i veleki srpski pesnik dana{wice.On nije frivolno duhovit,savr{enstvo wegova izraza nije sjajan verbalizam,ve} ve{tina savladana do kraja,ve{tina u obliku kad postaje pisana i spontana.On se naro~ito isti~e kao versifikator.Usavr{io je jedanaesterac upotrebom bogatih, zvu~nih i neslu|enih slika,dav{i {irok besedni~ki ton,sve~an i otmen,buran katkada,miran i prisan naj~e{}e. Wegov jezik je besprekorno ~ist i krepak,re~enica kristalno jasna,stil bez emfaze i bleska,umeren i lapidarian.U pogledu tehnike,kazao je Skerli}, to je posledwa re~ umetni~kog savr{enstva u srpskoj poeziji.

Sa [anti}em,Raki} je najuspelije obnovio na{u rodoqubivu poeziju, na sasvim orginalan na~in,bez poze i {ovinizma.Wegovo je rodoqubqe otmeno i plemenito,pro~eto diskretno{}u i smerovima modernog mislioca.

Raki} ne peva radi lepote kao Du~i},ve} radi misli,on nije poklonik renesanse i Zapada,ve} bola i naslade u patwi.Wegove misaon epesme su jasne iako duboke,jednostavne i pored re~itosti,prisne,tople i ute{ne iako poro`ete najsna`nijim pesimizmom.To su najboqe,najlep{e pesme u srpskoj misaonoj lirici.

Preminuo je 1938.godine u Zagrebu.

vrh stranice