Pesnik
i diplomata Jovan Dučić preminuo je, nakon kraće i teške bolesti (španska
groznica), 7. aprila 1943. godine u 1 čas i 30 minuta u Geriju, država
Indijana. Bio je u 75-oj godini života i imao je status
aktivnog
poslanika Kraljevine
Jugoslavije. Sahrana je obavljena 10. aprila na groblju Kalvarius, u istočnom
delu Gerija. Telo je balsamovano i "preneto u pravoslavnu crkvu Svetog Save - u
fraku, sa lentom svetog Save, belim karanfilom na reveru, okruženo mnogobrojnim
odlikovanjima, sa svilenom srpskom trobojkom preko nogu, a na nju je bio
stavljen diplomatski mač, dvorogi šešir sa belim nojevim perjem, kraljev venac
od prirodnog cveća..." Dučić je ekshumiran 18. oktobra 2000. godine i preko Rusije njegovi zemni ostaci preneti su u Jugoslaviju. Narednog dana je kovčeg izložen u Sabornoj crkvi gde je patrijarh srpski gospodin Pavle držao zaupokojenu liturgiju. U Crnoj Gori sanduk je boravio dva dana (obišavši Podgoricu, Nikšić, manastir Ostrog). Crnogorski sveštenici služili su svetu arhijerejsku liturgiju i opelo. Mošti je od Beograda do Trebinja pratio patrijarh srpski gospodin Pavle.
Pesnik je po drugi put sahranjen, nakon 57 godina počivanja u tuđini, u nedelju, 22. oktobra 2000. godine u rodnom Trebinju. Obred polaganja posmrtnih ostataka obavio je, prema želji samog pokojnika, 95-togodišnji prota Rade Vukomanović. Sahrani su prisustvovale brojne zvanice. Nesumnjivo ključna javna ličnost bio je tek inaugurisani prvi demokratski predsednik tadašnje Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica.
Poslednja pesnikova želja, izražena u njegovom trećem testamentu koji datira iz 1941. godine, "da se moje telo prenese i sahrani u krasnoj pravoslavnoj crkvi u Trebinju u stilu one u kosovskoj Gračanici" bila je ispunjena.
Ekshumaciju je pratila opsežna medijska kampanja. Narod je u svim mestima u kojima je kovčeg bio izložen dolazio u velikom broju da se pokloni senima pesnika. Govorilo se i o mogućnosti da se Jovan Dučić proglasi za sveca, a kao jedan od glavnih argumenata navodio se taj da mu je telo tokom skoro šest decenija počivanja u zemlji ostalo očuvano. Ličnosti koje su prisustvovale otkopavanju ostataka dale su izjavu za medije: "Jovan Dučić nađen je u celom" - rekao je, prilično uzbuđen, pesnik Rajko Petrov Nogo, koji je prisustvovao ekshumaciji Dučićevih ostataka u Libertvilu, i dodao: "Pri iskopavanju, uz pomoć bagera, naišli smo najpre na gvozdeni kovčeg. Poput onih ruskih lutkica, u tom je kovčegu bio bakarni, a u tom još jedan bakarni. Kada je ktitor crkve 'Mala Gračanica' i čitavog kompleksa u Trebinju, Branko Tupanjac, u odelu i kravati, maramicom obrisao prozorče na poslednjem bakarnom sanduku, ukazao se potpuno očuvan Dučićev lik, s brkovima. Na grudima mu je ležala 'Lirika', zbirka koju je, te 1943. godine o svom trošku izdao, ali koju izgleda nije uspeo da vidi. Videli smo koliko je Dučić bio ogroman čovek, visok i krupan. Ništa nije izgubio od težine. Ne znamo da li je pre smrti organizovao balsamovanje, o tome nisu ostali nikakvi podaci".
Iako se podaci o tome kako je Dučić opremljen za večnu kuću razlikuju, ne postoji realan razlog za sumnju da izvršioci testamenta nisu ispunili pesnikovu želju da bude balsamovan.
