Књижевни рад           

Андрић је у књижевност ушао песмама у прози "У сумрак" и "Блага и добра месечина" објављеним у Босанској вили 1911. године. Пред Први светски рат, у јуну 1914. године, у зборнику Хрватска млада лирика објављено је шест Андрићевих песама у прози ("Лањска пјесма", "Строфе у ноћи", "Тама", "Потонуло", "Јадни немир" и "Ноћ црвених звијезда"). Прву књигу стихова у прози - "Ex Ponto" - Андрић је објавио 1918. године у Загребу, а збирку "Немири" штампао је у Београду 1920. године. Све Андрићеве лирске песме које за његовог живота нису биле сабране у књигу објављене су постхумно, 1976. године у Београду, под називом "Шта сањам и шта ми се догађа". Андрићево дело можемо поделити у неколико тематско-жанровских целина.

У првој фази, коју обележавају лирика и песме у прози (Еx Ponto, Немири), Андрићев исказ о свету обојен је личним егзистенцијално-спиритуалним трагањем.

Друга фаза, која траје до Другог светскога рата, обележена је Андрићевим окретањем приповедачкој прози и, на језичком плану, дефинитивним преласком на српску екавицу . По општем признању, у већини приповедака Андрић је "нашао себе", па је та зрела фаза спада у уметнички најпродуктивније . Писац није био склон књижевним експериментима који су доминирали у то доба.

Трећа фаза обележена је обимнијим делима, романима На Дрини Ћуприја, Травничка хроника, Госпођица и недовршеним делом Омерпаша Латас, као и најзначајнијим остварењем тога раздобља, приповетком Проклета авлија. Било како било, Андрић је у свету углавном познат по своја два романа, На Дрини ћуприја и Травничка хроника. Пишчево се приповедање у наведеним делима одликује уверљиво дочараном атмосфером, упечатљивим описима околине и понашања, но не и психолошким понирањем .Осим тих дела, аутор је објавио и низ приповедака, путописне и есејистичке прозе, те вероватно најбоље дело касне фазе, збирку афористичких записа Знакови поред пута (постхумно издане), несумњиво једно од Андрићевих највреднијих дела.

<<