Књижевни рад
Андрић је у књижевност ушао песмама у прози
"У сумрак" и "Блага и добра месечина" објављеним у Босанској
вили 1911. године. Пред Први светски рат, у јуну 1914. године, у зборнику
Хрватска млада лирика објављено је шест Андрићевих песама у прози ("Лањска
пјесма", "Строфе у ноћи", "Тама", "Потонуло", "Јадни немир" и "Ноћ црвених
звијезда"). Прву књигу стихова у прози - "Ex Ponto" - Андрић је објавио 1918.
године у Загребу, а збирку "Немири" штампао је у Београду 1920. године. Све
Андрићеве лирске песме које за његовог живота нису биле сабране у књигу
објављене су постхумно, 1976. године у Београду, под називом "Шта сањам и шта ми
се догађа". Андрићево дело можемо поделити у неколико тематско-жанровских
целина.
У
првој фази, коју обележавају лирика и песме у прози (Еx Ponto, Немири), Андрићев
исказ о свету обојен је личним егзистенцијално-спиритуалним трагањем.
Друга фаза, која траје до Другог светскога рата, обележена је Андрићевим окретањем приповедачкој прози и, на језичком плану, дефинитивним преласком на српску екавицу . По општем признању, у већини приповедака Андрић је "нашао себе", па је та зрела фаза спада у уметнички најпродуктивније . Писац није био склон књижевним експериментима који су доминирали у то доба.
Трећа фаза обележена је обимнијим делима,
романима На Дрини Ћуприја, Травничка хроника,
Госпођица и недовршеним делом Омерпаша Латас, као и најзначајнијим остварењем
тога раздобља, приповетком Проклета авлија. Било како
било, Андрић је у свету углавном познат по своја два романа, На Дрини ћуприја и
Травничка хроника. Пишчево се приповедање у наведеним
делима одликује уверљиво дочараном атмосфером, упечатљивим описима околине и
понашања, но не и психолошким понирањем .Осим тих
дела, аутор је објавио и низ приповедака, путописне и есејистичке прозе, те
вероватно најбоље дело касне фазе, збирку афористичких записа Знакови поред пута
(постхумно издане), несумњиво једно од Андрићевих највреднијих дела.
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |