Paulo Koeljo je rodjen u Rio de Zeneiru 1947. godine. Paulo Koeljo vodio je izuzetno zanimljv život. Duh pobune odredio je njegovu mladost: bio je hipik, pisao je tekstove za pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući i Elisa Reginu i Raula Seišasa. Kratko posle toga zaposlio se kao novinar.
Paulo Koeljo je proučavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put hodočasnika dug 830 km do Santjaga de Kompostele, napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog čarobnjaka, koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu.
Nakon Alhemičara (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio još osam knjiga: Brida (1990), Valkirije (1992), Maktub (1994), Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala (1994), Peta gora (1996), Priručnik za ratnika svetlosti (1997), Veronika je odlučila da umre (1998), Đavo i gospođica Prim (2000) i Jedanaest minuta (2003.) Deset godina su svi romani Paula Koelja zauzimali najviša mesta na listama bestselera širom sveta. Prema francuskom magazinu Lire, rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac sveta (mart 1999). Nominacija je zasnovana na relevantnim bestseler listama u velikom broju zemalja na svim kontinentima.
I u Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora) sva njegova dela su bila na vrhu lista bestselera i dobijala nagradu Zlatni bestseler (TV Beograd i Večernjih novosti) od 1995. do 2002. Osim toga, prilikom posete Beogradu, septembra 1998. uručena mu je nagrada Specijalni zlatni bestseler, kao najčitanijem stranom piscu u prethodnoj deceniji.
Prema anketi BBC-ja (2003) roman Alhemičar svrstan je u sto najomiljenijih dela svih vremena.
Kritika je posebno naklonjena njegovoj poetici, realističnom i filozofskom stilu pisanja, i simboličnom jeziku koji se ne obraća našem razumu, već našem srcu.
Pored knjiga, piše i nedeljne kolumne u mnogim svetskim listovima.
Osnivač je Instituta Paulo Koeljo, koji obezbeđuje pomoć najugroženijim slojevima brazilske zajednice, naročito deci i starima.
Poverena mu je dužnost specijalnog savetnika Uneskovog programa: „Duhovno ujedinjavanje i interkulturološki dijalog“.
Pristupio je Upravnom odboru fondacije Švab za socijalna pitanja.
On je prvi autor nemuslimanske veroispovesti od islamske revolucije 1979. koji je pozvan na razmenu ideja u Iran.
Član je Brazilske akademije književnosti od 2002.
|
|
|
|
|
|