Desanka Maksimović (rođena 16. maja 1898, u Rabrovici kod Valjeva, a umrla 11. februara 1993, u Beogradu), je bila srpska pesnikinja, profesor knjizevnosti i clan Srpske akademije nauka i umetnosti.

Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, ucitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rodjenja, Mihailo Maksimovic je dobio premestaj te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo a gimnaziju je zavrsila u Valjevu. Pocetkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece.

Studirala je Filozofski fakultet u Beogradu, na odeljenju za svetsku knjizevnost, opstu istoriju i istoriju umetnosti.

Nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu, Desanka Maksimovic je najpre radila u Obrenovackoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trecoj zenskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavrsavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon sto je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u uciteljskoj skoli u Dubrovniku, presla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj zenskoj gimnaziji. Jedna od njenih ucenica bila je i Mira Aleckovic, koja je takodje postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimovic. Pocetkom Drugog svetskog rata je otisla u penziju, ali se u sluzbu vratila 1944. i u istoj skoli ostala do konacnog penzionisanja, 1953.

Putovala je sirom tadasnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja medju piscima i pesnicima; u njih su spadali i Milos Crnjanski, Ivo Andric, Gustav Krklec, Isidora Sekulic, Branko Copic i mnogi drugi.

Dana 17. decembra 1959. izabrana za dopisnog clana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog clana.

U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva.