Najcesci motiv u poeziji Desanke Maksimovic je bila ljubav, i njena rec, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesnicke prirode. Njena poezija je odlikovana citavim obiljem novih aliteracija i rima. Njeno osnovno pesnicko geslo je bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema coveku i zivotu.

Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da postuju ljude drugacijih uverenja i nacela, misljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tudjim. Od svih vrednosti u zivotu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.

U kasnijem periodu života, lirika Desanke Maksimović je dobila nesto smireniji i tisi duh. Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevodjeni su na mnoge jezike, a njene pojedine pesme nalaze se u antologijama poezije raznih naroda.