Desanka Maksimovic je dobila veliki broj knjizevnih nagrada, a medju njima i Vukovu, Njegosevu (1984) i nagradu AVNOJ-a. Izabrana je i za pocasnog gradjanina Valjeva.

Prvo priznanje dobila je 1925. godine nagradom za pesmu „Strepnja“ na konkursu casopisa „Misao“.

Godine 1985. renovirana je osnovna skola u Brankovini, koju je pohadjala Desanka Maksimovic i gde je njen otac bio ucitelj. Ova skola je nazvana „Desankina skola", kako ju je narod tokom vremena prozvao.

Godine 1988. odlikovana je nagradom "Zlatni venac" makedonskih Veceri poezije u Strugi u saradnji sa Uneskom. Nagrada se dodeljuje jednom pesniku godisnje za celokupan zivotni rad.

U Valjevu je, jos za njenog zivota, podignut spomenik Desanki Maksimovic. Ovaj spomenik je otkrio Matija Beckovic 27. oktobra 1990. godine. Pesnikinja je malo negodovala zbog ovog cina, ali su je ubedili da je to samo spomenik poeziji sa njenim likom.

Dana 12. februara 1993. Vlada Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo trajno obelezi osnivanjem Zaduzbine Desanke Maksimovic koja dodeljuje nagradu „Desanka Maksimovic“. Odluka Vlade je realizovana inicijativom Ministarstva za kulturu Srbije da Narodna biblioteka bude osnivac i nosilac te institucije. Zaduzbina je osnovana 19. marta 1993. Osnivackim aktom i Statutom naznacuje se da zaduzbina treba da „stvori uslove za trajno ocuvanje i negovanje uspomene na Desanku Maksimovic, jednog od najvecih pesnika srpskog jezika XX veka”.

Povodom stogodisnjice njenog rodjenja, Uneskov slovenski projekat proglasio je Desanku Maksimovic za licnost kulture u 1998. godini.