Zatocenik je sumorna prica o bivsem mitraljescu i prvoborcu Stevanu Baticu.Povodom dvadesetogodisnjice cuvene bitke u kojoj je do nogu potucena citava neprijateljska jedinica,a na mestu bitke ostalo veliko partizansko groblje gdje je citava Baticeva ceta sahranjena,pojavljuje se lik partizanskog junaka.On je usukan,crn i bosonog ,cuva stado od pet ovaca i to mu je cijela imovina.
Razgovor izmedju Stevana Batica i njegovog bivseg komandanta,sada predsednika Saveza boraca otkriva sav jad i cemer zivota prvoboraca i junaka.Na predsednikovo pitanje kako zivi Stevan odgovara:"Nesto bolje nego oni na groblju".Ove reci ne iznenadjuju predsednika:"E,e ti opet".Stevan je medjutim dosljedan sebi.U znak protesta sto su borci i prvoborci spali na prosjacki stap,a mnogi kad ih nije bilo kad je trebalo,docepali se polozaja i ugodnog zivota,Stevo je svoju Spomenicu stavio ovnu oko vrata.
Apsurdnost vremena u kome zivi ovaj partizanski junak pokazuje jos jedan detalj:Stevan je svojom rukom zapalio svecu o Zadusnicama na grob svog pomocnika,jer nije imao ko da mu zapali svecu.Posto je odbio da ode na proslavu,Stevo se svojim poginulim saborcima,svojoj ceti, oduzio tako sto je izvan groblja, pored grobljanske ograde postavio sovru za pokoj duse i na njoj pet pecenih brava-sva njegova imovina. Za tu priliku se lepo obukao i stavio na grudi sva svoja odlikovanja. To je bio njegov pomen drugovima,njegova svecanost u ime onih koji su poginuli u ratu.
Ni predsedniku nije bilo sve potaman,ni njegovom mitealjescu,-obojica su bili sumorni,pritisnuti tugom.Tesko razocaranje slilo se u zavrsne redove price.Bivsi komandant "otkida korake od olova i tuge",a bivse, mitraljescu zasuzile oci-kad bi te dve suze potekle,planula bi srdzba iz mitealjesceva srca,i ko zna sta bi onda uradio.
Epilog price dovodi do vrhunca sumor i razocarenje-komandant putuje na neku od onih bezbroj konferencija,dok mitraljezac Stevan Batic putuje u Svedsku "trbuvom za kruvom kao i nasi stari".
Progovorio je ovdje Branko Copic o iznevjerenim idealima i razocarenjima,zabolele si ga ljudske sudbine,zasmetale su mu lazi i obmane.I kao sto je bivsi mitraljesac Stevan Batic morao da ispasta zbog svojih reci protesta,tako je I Branko Copic posle ove knjige pripovedaka,morao da oseti posljedice sta udara"u stranu ko jug u planinu".
|
|
|
|
|
|