Do sada je uz sabrana dela Petra Kočića objavljeno nekoliko bibliografija. Prvu je izradio Todor Kruševac (Petar Kočić: Djela II, Sarajevo, 1951, str. 369– 390), drugu Dragoljub Vlatković i Golub Dobrašinović (Petar Kočić: Sabrana dela II, Beograd, 1961, str. 431– 473), treću Todor Kruševac (Petar Kočić: Sabrana djela III, Sarajevo – Beograd, 1967, str. 311–339) i četvrtu Dragoljub Vlatković (Petar Kočić: Sabrana djela IV, Banjaluka–Sarajevo, 1986, str. 109–332). Koncepcijom korespondiraju prva i treća bibliografija, rađene su jednom rukom, od njih odudara druga i četvrta, koje su srodne po prezentaciji Kočićevih posebnih izdanja, inače su različite. Poslednja bibliografija sadrži odeljke u kojima je izražena namera da se prezentuju prevodi Kočićevih posebnih dela, kao i prilozi njegovih pojedinih dela u domaćoj i stranoj periodici i štampi. U njoj je, jednom bibliografskom jedinicom, zasnovan odeljak Prerade i dramatizacije, sledi odeljak Literatura, koji sadrži 1294 bibliografske jedinice.

Ova bibliografija je, koncepcijom i dostignutim, respektabilna – ali ranjiva. Na ovo drugo ukazao je dr Staniša Tutnjević (Politika, 6. jun 1987, str, 11), po izlasku Kočićevog četveroknjižja. Tu činjenicu smo imali na umu u radu na ovoj bibliografiji. Uvažavali smo napore i rezultate svojih prethodnika bibliografa, ali smo ih svojim nalazima uporno proveravali. Služili smo se bibliografijama koje su bile dostupne i pomenutim bibliografima, beležili smo i proveravali njihove navode, posebno one do 1950. godine, ali i kasnije – što je dalo rezultate. Koristili smo i priloge (Ž. Jovanovića, D. Vlatkovića, M. M. Vulina, K. B. Lazića. D. Moračića i dr.) Kočićevoj bibliografiji, objavljene u časopisima, kao i bibliografske jedinice iz bibliografija brojnih časopisa (Srpskog književnog glasnika, Bosanske vile, Letopisa Matice srpske, Života, Izraza, Književnosti, Stremljenja, Mostova, Glasa, Književne istorije i dr.), ali i one bibliografske jedinice koje su zračile određenom novinom, a koje smo nalazili u bibliografskim izborima priloženim uz određena Kočićeva dela ili unete u studije o Kočićevom delu (C. Ristanović: Epik i lirik Petar Kočić, Bijeljina – Šid, 1995, str. 123–136). Konsultovali smo i bibliografiju o Kočićevom delu, unetu u Leksikon pisaca Jugoslavije III (Novi Sad, Matica srpska, 1987, str. 192–200), a koju su sastavili Zdravko Malbaša i Todor Kruševac i zaključili je, proređenim bibliografskim jedinicama, 1983. godinom.

Proučavanjem pomenutih bibliografija zapazili smo da je u drugoj, odeljkom Pisma, proširen bibliografski okvir prve bibliografije i da je odeljak Pripovetke iz prve u drugoj osnažen navođenjem mesta na kojima su objavljivane. Isto tako je u drugoj bibliografiji, u odeljku Literatura, proširen broj bibliografskih jedinica, a koje su poredane azbučnim redom. Rečeno je da je prvu i treću bibliografiju radio Todor Kruševac – u radu na trećoj on ne menja koncepciju, otvara odeljak Važnija posebna izdanja. Njegova bibliografija, u odeljku Literatura, integriše bibliografske jedinice iz prethodnih bibliografija. Do toga je, u istom odeljku, došlo i u četvrtoj bibliografiji, koju je izradio Dragoljub Vlatković. Njegova bibliografija otpočinje odeljkom Posebna izdanja, otvorenim u prethodnoj bibliografiji. Ovom odeljku dodaje odeljke: Prilozi u periodici, Prevodi posebna izdanja, Prilozi u periodici, Prerade i dramatizacije, Literatura. Bibliografiju je, u prvom odeljku, zaključio 1980, a u odeljku Literatura 1981. godine. Pred nama je bilo da nastavimo.

Prihvatili smo naznačene odeljke te bibliografije, ali smo proširili neke njihove naslove, jer oni nisu pokrivali ono što se pod njima našlo, prevashodno ispod naslova odeljaka o prilozima u periodici i štampi. Tu je Vlatković započeo razvrstavanje pojedinih dela objavljenih u zbirnim delima, izborima – i posustao u nameri (osetio težinu zahvata ili nije imao tehniku (!?) – zahvaljujući mogućnostima nove tehnike, taj posao smo okončali). Bibliografske jedinice, u odeljku Literatura, razvrstavali smo po godinama i priložili njihov autorski azbučni registar, smatrali smo da je to mnogo praktičnije od njihovog razvrstavanja u prethodnoj bibliografiji.

Na kraju još nekoliko reči, u znaku numeričkog fakta i komparacije, o našim bibliografskim domašajima i o onom što je zatečeno u bibliografiji koja je objavljena u Sabranim djelima (1986) Petra Kočića. Njen prvi odeljak, Posebna izdanja, zaključen 125. jedinicom, osnažili smo sa novih 19 jedinica u već istraživanom razdoblju, tome smo dodali 44 jedinice, koje se odnose na noviji datum (iza 1980. godine). Odeljak Prevodi posebna izdanja proširili smo sa 15 na 23 bibliografske jedinice, a devet puta smo proširili broj jedinica u odeljku o prilozima prevoda u periodici, izborima i delima, takođe toliko i odeljak o preradama i dramatizacijama (taj odeljak sadrži samo jednu jedinicu, obogaćen je sa novih devet jedinica). Što se tiče poglavlja Literatura, ono je, u pomenutoj bibliografiji, zaključeno 1981. godinom i sadrži 1294 bibliografske jedinice. U vremenskom rasponu koji ona obuhvata pronašli smo još oko sedam stotina novih bibliografskih jedinica, a u periodu iza tog vremena do danas još oko šest stotina jedinica, tako da taj novoizrađen odeljak sadrži 2457 bibliografskih jedinica, što je, bezmalo, dvostruko više nego u prethodnoj bibliografiji.

Naznačene kvantitativne relacije, između prethodne i ove bibliografije, sugerišu deo istine o kvalitetu ove novonastale, drugi deo te istine ukazaće se pasioniranom komparativisti posredstvom ovladavanja prezentovanim materijalom u svakom odeljku ove bibliografije, takođe i sagledavanjem fizionomije i sadržaja pojedinih bibliografskih jedinica, koje su predominantno in situ overene i obrazložene. Međutim, i na kraju, ne smatramo da je posao, u vezi sa stoletnom prezentacijom i recepcijom Kočićevog dela, zapečaćen ovom bibliografijom – uvek se može i bolje i više: trudili smo se da budućima ostavimo što manje povoda da nas kvantitativno i kvalitativno dopunjavaju.

Još nešto, verujemo da ovi bibliografski nalazi već sobom opravdavaju novo izdavanje Kočićevih sabranih dela, a u času kada obeležavamo 125-godišnjicu od rođenja ovog istaknutog krajiškog i srpskog pripovedača i nacionalnog tribuna, razlog je još više da se ova djela ponovo u ovom izdanju štampaju.