Анализа личности и епизода из "Травничке хронике" показала нам
је да грађа коју је Иво Андрић искористио да би ускрснуо "конзулска времена"
потиче уз разних извора. Понека мала епизода конпонована је помоћу чињеница
узетих у исти мах из француских, аустријских и југословенских докумената.
Ти извори се могу подјелити у двије категорије:
1. Н е о б ј а в љ е н и и з в о р и:
- преписка Пјера Давида, француског конзула у Босни од 1807.до 1814.године;
- преписка Паула фон Митесера и Јакоба фон Паулића, аустријских конзула у Босни,
од 1801. до 1817.године;
2. Ш т а м п а н и и з в о р и:
- Др Михајло Гавриловић: Исписи из париских архива;
- Васиљ Поповић: Трговина и промет Босне у Наполеоново доба;
- Извод из дневника (Мемоара) Пјера Давида;
- Алфред Димен (Alfred Dumaine):Биљешке о Пјеру Давиду;
- Жил Давид (Jules David): Биографска и књижевна биљешка о Пјеру Давиду;
- Шомет де Фосе (Chaumette Des Fosses): Путовање по Босни година 1807-1808;
- Други извори "Травничке хронике":
- Љетопис фрањевачког самостана у Крушеву;
- Љетопис гра Николе Лашванина;
|
|
|
|
|
|
|