BIOGRAFIJA
Desanka Maksimovic (rodena 16. maja 1898, u Rabrovici kod Valjeva, a umrla 11. februara 1993, u Beogradu), je bila srpska pesnikinja, profesor književnosti i clan Srpske akademije nauka i umetnosti.
Bila je
najstarije dete oca Mihaila, ucitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog
rodenja, Mihailo Maksimovic je dobio premeštaj te se porodica odselila u
Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo a gimnaziju je završila u Valjevu.
Pocetkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece.
Studirala je Filozofski fakultet u Beogradu,
na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti.
Nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu, Desanka Maksimovic je najpre radila
u Obrenovackoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trecoj ženskoj gimnaziji u
Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista
francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu
dana u uciteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila
u Prvoj ženskoj gimnaziji. Jedna od njenih ucenica bila je i Mira Aleckovic,
koja je takode postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimovic.
Pocetkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944.
i u istoj školi ostala do konacnog penzionisanja, 1953.
Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja medu
piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andric, Gustav
Krklec, Isidora Sekulic, Branko Copic i mnogi drugi.
Dana 17. decembra 1959. izabrana za dopisnog clana Srpske akademije nauka i
umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog clana.
U cetvrtak, 11. februara 1993. godine, u
svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimovic. Sahranjena je u
Brankovini kod Valjeva.
Književna dela
Desanka Maksimovic je bila pesnik, pripovedac, romansijer, pisac za decu, a
povremeno se bavila i prevodenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenackog,
bugarskog i francuskog jezika.
Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i
proze za decu i omladinu, pripovedacke, romansijerske i putopisne proze. Svoje
prve pesme je objavila 1920. godine u casopisu „Misao“.
Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalacka, i ozbiljna i
osecajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosecanje“, „Strepnja“,
„Prolecna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje” i „Pokošena livada“.
Cuvši za streljanje daka u Kragujevcu
21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava
bajka" - pesmu koja svedoci o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom
svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.