PODJELA POEZIJE
Sve pesme Desanke Maksimovic su razvrstane u
sledece pesnicke krugove:
1.Intimisticke pesme su najprisutnije u
Desankinoj poezije, narocito s pocetka njenog stvaranja.To su pesme o mladosti,
cežnji, samoci, devojackoj strepnji i strahu od onoga što bi moglo ubiti iluziju
o cistoj, idealnoj ljubavi.One su ostvarenja iz pesnickih knjiga «Pesme» i «Zeleni
vitez», u kojima je puno izvornih osecanja i devojackog bezazlenstva.Strepnja,
cesto prisutna, dolazi od neizvesnosti da se san o nekom ko je predmet cežnje ne
sruši nekim novim saznanjem.Zato pesnikinja traži da ljubav ostane iluzija,
snevanje, išcekivanje i strepnja.Svaki dodir i susret ponešto bi oduzeli takvoj
idealnoj slici voljenog, ljubav bi, time, bila umanjena.
2.Pesme o zavicaju i svetu u njemu.Desanka Maksimovic je jednoj od svojih pesama
dala ime «Pesnik i zavicaj».Pesnik i zavicaj? Šta je to zavicaj pesnikov?Da li
je to vinograd, negde u Brankovini, u kome je jedna devojcica «pobedivala svoj
strah», slušajuci nocne jauke slavuja i cukova,kukavica i sova, osecajuci prve
pesnicke klice u sebi?Ili je to prvi zalazak sunca u dacku svesku unet?Ili prva
knjiga procitana u suncanoj ucionici seoske škole što miriše na jabuke i hleb iz
dacke torbice?Ili trenutak kad se shvatilo da mnogo štošta u životu nije baš
onako kako se u decijoj mašti doživljavalo, vec ima druge, krupnije i grublje
dimenzije i znacenja? Zavicaj je sva patrijarhalnost pesnikinje, ljudi, jezik,
proplanci, zvuci i slike.Zavicaj je zagrljaj koji utopljava, raznežuje,
odmara.Zavicaj je i potresna balada o seljakovoj smrti.Desanka Maksimovic se
obraca zavicaju kao coveku:neposredno, prijateljski, i ljudski.Nije važno da li
peva o cežnji, tugovanju, smirenosti, nežnosti,radovanju, prva rec u susretu sa
zavicajem uvek joj je ljubav.
3.Pesme o prirodi kao idealnom i beskrajnom vrtu.Drugi prilaze prirodi sa
osecanjem uznemirenja, sa izvesnim strahopoštovanjem, sa misticnom idejom o
zagonetki, sa jednim divljenjem koje je u isto vreme i obožavanje.Desanka ide u
prirodu sa punim poverenjem, sa mirom u duši, predano, intimno, ne kao što se
prilazi vrlo mocnome nego kao što se ide vrlo dragome.Priroda za nju je lepota,
radost, sloboda.Jednom recju, poezija Desanke Maksimovic je poezija prirodnoga.
4.Pesme o rodoljublju i socijalnim motivima.Rodoljublje Desanke Maksimovic nosi
u sebi mnogoznacni smisao, a iskazuje se kao iskrena ljubav prema predelima
zavicaja, prema epskoj prošlosti koju su obeležile bitke i bune,podvizi i
junacke pogibije, prema jeziku.Ona peva o slobodarstvu i nepokorstvu predaka, o
njihovoj odanosti zemlji, veri i obicajima, ognjištu, peva o vrlinama svoga
naroda.Zbog ovoga, njeno rodoljublje podrazumeva i Brankovinu, staze i proplanke,
reke i livade, nebo i pticu nad gorom, igre i smeh dece u slobodi, veru i jezik,
pretke i potomke, istoriju, sve price i pesme...
5.Pesme o životu, prolaznosti i smrti.Misao o prolaznosti, koja prati sve što
živi, oduvek je bila prisutna u Desankinoj poeziji, ali sa starenjem i godinama
stvaranja postajala je sve ucestalija.Nekada je dolazila spontano, a kasnije kao
opsesija koja nastanjuje ne samo pesme vec i knjige- «Nemam više
vremena»,»Nicija zemlja».Sve pocinje da lici na jedno veliko spremanje pred
konacan odlazak;sve ima oblik opraštanja i potpunog mirenja sa onim što ce doci.
6.Pesme o detinjstvu.Desankino poetsko i prozno delo za decu je obimom i
sadržajem, lepotom i znacajem takvo da zaslužuje poseban osvrt, pa ga ovom
prilikom necemo razmatrati.
7.Pesme o covekoljublju.Covekoljublje i bezgranicna dobrota Desanke Maksimovic
oduvek su bili prisutni u njenoj poeziji, osobito kada su u pitanju deca i
jednostavan, otvoren i obican svet, covek ovog podneblja.Medutim,njen humanizam
i otpor tiraniji i svemu što je nametnuto, do posebnog izražaja došli su u
zbirci nalik na veliku poemu-«Tražim pomilovanje».
|
|
|
|
|
|
|