PRIZNANJA:
Desanka Maksimovic je dobila veliki broj
književnih nagrada, a medu njima i Vukovu, Njegoševu (1984) i nagradu AVNOJ-a.
Izabrana je i za pocasnog gradanina Valjeva.
Prvo priznanje dobila je 1925. godine nagradom za
pesmu „Strepnja“ na konkursu casopisa „Misao“.
Godine 1985. renovirana je osnovna škola u Brankovini, koju je pohadala Desanka
Maksimovic i gde je njen otac bio ucitelj. Ova škola je nazvana „Desankina škola",
kako ju je narod tokom vremena prozvao.
Godine 1988. odlikovana je nagradom "Zlatni venac" makedonskih Veceri poezije u
Strugi u saradnji sa Uneskom. Nagrada se dodeljuje jednom pesniku godišnje za
celokupan životni rad.
U Valjevu je, još za njenog života, podignut spomenik Desanki Maksimovic. Ovaj
spomenik je otkrio Matija Beckovic 27. oktobra 1990. godine. Pesnikinja je malo
negodovala zbog ovog cina, ali su je ubedili da je to samo spomenik poeziji sa
njenim likom.
Dana 12. februara 1993. Vlada Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo
trajno obeleži osnivanjem Zadužbine Desanke Maksimovic koja dodeljuje nagradu „Desanka
Maksimovic“. Odluka Vlade je realizovana inicijativom Ministarstva za kulturu
Srbije da Narodna biblioteka bude osnivac i nosilac te institucije. Zadužbina je
osnovana 19. marta 1993. Osnivackim aktom i Statutom naznacuje se da zadužbina
treba da „stvori uslove za trajno ocuvanje i negovanje uspomene na Desanku
Maksimovic, jednog od najvecih pesnika srpskog jezika XX veka”.
Povodom stogodišnjice njenog rodenja, Uneskov slovenski projekat proglasio je
Desanku Maksimovic za licnost kulture u 1998. godini.
Dana 23. avgusta 2007. otkriven je spomenik Desanki Maksimovic u Beogradu u
Tašmajdanskom paku.
|
|
|
|
|
|
|