Život
Puškin je rođen u Moskvi 6. jun
1799. (26. maja po starom kalendaru) u neimućnoj, obrazovanoj, aristokratskoj
porodici. Pradeda po majci mu je bio crni Etiopljanin, Ibrahim Petrovič
Ganibal, koji je stigao u Rusiju kao rob, ali je postao usvojeno kumče Petra
Velikog. U ranom detinjstvu o Puškinu su se starale dadilje i učitelji
francuskog jezika. Znanje jezika je razvijao među članovima nižih slojeva.
1811. godine je primljen u elitnu gimnaziju u Carskom selu, koju je pohađao do
1817. godine.
Nakon škole, obezbedio je mesto
u Savetu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu.
Puškin je brzo uplivao u
liberalne političke vode i zbog revolucionarnih pesama je poslat u egzil u južnu
Rusiju (zvanično je samo premešten po dužnosti), gde je ostao od 1820. do
1823. Nakon toga je godinu dana proveo u Odesi, gde mu je cvetao društveni život,
a upustio se i u dve afere sa udatim ženama. Međutim, pošta mu presreće
pismo, u kojem iskazuje pozitivan stav prema ateizmu. Puškin je po drugi put
proteran, ovaj put u severnu Rusiju, na seosko imanje svoje majke - Mihajlovsko.
Decembra 1825. godine u Sankt
Peterburgu su se održali protesti i kod puno učesnika su pronađene Puškinove
pesme. Iako on sam nije učestvovao u protestima, spalio je sav materijal za
koji je smatrao da može da ga kompromituje.
1826. Puškin je napisao peticiju
za puštanje na slobodu i nakon prijema kod cara Nikolaja I, pušten je.
Car Nikolaj je odlučio da on lično
postane cenzor Puškinovih dela. Iako je dobio de jure slobodu, Puškin
nije dobio slobodu kretanja i pisanja.
Od 1826. do 1931. godine Puškinov
društveni život se uozbiljio. Znalo da se da Puškin traži ženu i da cilja
na neke od najlepših Ruskinja.
1829. godine upoznao je Nataliju
Gončarevu, kojom se i oženio 1931. Dve godine kasnije, Puškin je proglašen
za Kamerjunkera. U pitanju je dvorski čin, koji se obično dodeljuje
mladim aristokratama. Ovo je uvredilo Puškina, između ostalog zato što je
verovao da mu je taj čin dodeljen da bi njegova supruga mogla da odlazi na
dvorske balove.
Puškin je ubrzo zapao u lošu
finansijsku situaciju, velikim delom zbog rashoda svoje supruge. Uspeo je da
dobije pozajmnicu, zahvaljujući kojoj izdaje svoj žurnal 1836. godine, koji
nije doneo zaradu. Konačno, 1837. godine Puškin je izazvao D'Antesa na dvoboj,
zbog sumnje da je flertovao sa njegovom suprugom.
Dvoboj je održan 8. februara
1837. Na jednoj strani je stajao slavni ruski pesnik, Puškin, a na drugoj
D'Antes, osoba koju je Puškin optužio za zavođenje njegove žene. Dvoboji su
bili česta pojava u Rusiji i prihvatljiv način, iako godinama nezakonit,
branjenja časti među ruskom aristokratijom. Prvo bi pucao jedan učesnik, pa
zatim drugi, ukoliko je u stanju.
Prvi metak je opalio D'Antes. Pogodio je Puškina u stomak. Ovaj se uhvatio rukom za ranu i pao napred u sneg. Rukama se pridigao na kolena, uperio pištolj i pokušao da opali. Međutim, pištolj je bio pokvašen. Puškin je zatražio da zameni pištolj, što mu je i dozvoljeno. Opalio je, ali je metak je samo okrznuo D'Antesa. Puškin je ubrzo prenet u krevet, gde je doktor pokušao da mu sanira ranu.
Ipak, Aleksandar Sergejevič Puškin je preminuo dva dana kasnije, 10. februar 1837. (29. januara po starom kalendaru).
 |
 |
 |
 |
 |
 |