PODMUKLO DEJSTVO BIOGRAFIJE

1935, 22. februara u Subotici rođen Danilo Kiš, od oca Eduarda Kiša (do njegove trinaeste godine Eduard Kohn), mađarskog Jevrejina i majke Milice (rođene Dragićević), Crnogorke - kao njihovo drugo dete (prvo je kći Danica rođena 1932).1937. Porodica Kiš seli se iz Subotice u Novi Sad. „1939. U Novom Sadu, u Uspenskoj crkvi kršten po pravoslavnom obredu u vreme donošenja antijevrejskih zakona u Mađarskoj. Poseta ocu u kovinskoj bolnici. 1941. Počinje rat. 1942. Januar: novosadski „hladni dani“; ubijene su stotine vojvođanskih Srba i Jevreja. Porodica Kiš je u Bemovoj 21. Mađarski vojnici odvode i Eduarda Kiša. U Vojvodini traju progoni Jevreja.Porodica Kiš seli se u zapadnu Mađarsku, u rodni kraj Eduarda Kiša. 1944. Eduard Kiš odveden je (zajedno sa većinom svojih rođaka) u Zalaegerseg, a odatle u Aušvic iz kojeg se neće vratiti. Eduard Kiš bio je viši inspektor državnih železnica, pisac „Konduktera“ – jugoslovenskog reda vožnje železničkog, autobuskog, brodskog i avionskog saobraćaja i patio je od neuroze straha.Danilo Kiš piše svoje prve pesme. 1947. Milica Kiš, sa svojom decom Danicom i Danilom, posredstvom Crvenog krsta repatrirana na Cetinje, kod svog brata, Rista Dragićevića, poznatog istoričara i komentatora Njegoša. 1951. Umrla Milica Kiš. 1953. U časopisu Omladinski pokret objavljena prva Kišova pesma Oproštaj s majkom.1954. Završava srednju školu na Cetinju. Upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu. 1957. Postaje član redakcije „Vidika“ u čijem uredništvu ostaje do aprila 1960. 1958. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na katedri za Istoriju svetske književnosti sa teorijom književnosti. 1959. Prvi „prelazak granice“ kod Sežane, na putu za Pariz.  Piše romane Mansarda i Psalam 44. 1960. Završava poslediplomske studije odbranom rada „O nekim odlikama ruskog i francuskog simbolizma“. 1961. Na odsluženju vojnog roka (mart 1961-mart 1962) u Bileći i Delnicama. 1962. U izdanju beogradskog „Kosmosa“ objavljena prva dva Kišova romana: Mansarda (satirična poema) i Psalam 44. Neobjavljeno rešenje za korice prvog izdanja knjige Mansarda/Psalam 44 (Leonid Šejka) 1967. Pronađeno „Veliko zaveštanje“. 1969. Objavljena zbirka priča Rani jadi (za decu i osetljive). U izdanje u okviru izabranih dela Kiš je, 1983. godine, u tu zbirku uvrstio i priču „Eolska harfa“. „Veliko zaveštanje“ i poslednje poglavlje Peščanika - „Pismo ili Sadržaj“ 1972. Objavljen roman Peščanik, treća knjiga iz „porodičnog ciklusa“.1973. Dobija NIN-ovu nagradu za roman Peščanik koju će nekoliko godina kasnije vratiti. 1973-1976. Radi kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Bordou. Piše Grobnicu za Borisa Davidoviča. 1974. Objavljena knjiga intervjua Po-etika, knjiga druga. 1976. Objavljena zbirka priča Grobnica za Borisa Davidoviča (sedam poglavlja jedne zajedničke povesti). Dodela nagrade „Ivan Goran Kovačić“ U jesen počinje „neviđena hajka“ oko Danila Kiša i knjige Grobnica za Borisa Davidoviča. 1977. Nagrada „Ivan Goran Kovačić“ za knjigu Grobnica za Borisa Davidoviča. 1978. Objavljena polemička knjiga Čas anatomije; u toj knjizi Kiš je izložio književnoteorijske postavke na kojima počiva Grobnica za Borisa Davidoviča i u odbrani svojih stavova (ne samo književnih), superiorno (kako je tvrdila većina kritičara) odbacio napade na sebe i svoju knjigu. 1979. Nagrada Železare Sisak za knjigu Čas anatomije. Od oktobra živi u Parizu u „izabranom izgnanstvu“ (Gorki talog iskustva, 178) kao jedna vrsta prognanika „u džojsovskom značenju te reči“ (Gorki talog iskustva, 161). Do 1983. predaje srpskohrvatski jezik i književnost u Lilu. 1980. Nagrada Grand aigle d'or de la ville de Nice za celokupan književni rad. 1981. Rastaje se sa Mirjanom Miočinović. Od tada do kraja života sa Pascale Delpech. 1983. U okviru Djela Danila Kiša po prvi put objavljene knjige Noć i magla, Homo Poeticus i zbirka priča Enciklopedija mrtvih. 1984. Dobija Andrićevu nagradu za zbirku pripovedaka Enciklopedija mrtvih. Žak Lang uručuje Kišu orden Viteza umetnosti i književnosti 1986. Dobija nagradu „Skender Kulenović“ i francuski orden „Vitez umetnosti i književnosti“. „Započinje rad na knjizi Život, literatura (A Central European Encounter, Confidential Talk with Gabi Gleichmann). U oktobru učestvuje na 48. međunarodnom kongresu PEN-a u Njujorku. 1987. Sedmojulska nagrada. 1988. Izabran za dopisnog člana SANU. Dobija Avnojevu nagradu i dve značajne međunarodne književne nagrade, u Italiji (Premio di Tevere) i u Nemačkoj (Preis des Literaturmagazins). 1989. U martu boravi u Izraelu gde sa ekipom Avala filma i rediteljem Aleksandrom Mandićem snima razgovor sa Evom Nahir i Ženi Lebl, dvema Jevrejkama koje su prošle kroz pakao naših otoka (Golog i drugih). Od 12. do 15. februara 1990. sarajevska televizija emitovala je tu dokumentarnu seriju pod naslovom Goli život. Američki PEN dodeljuje mu Bruno Shulz Prize. Knjige su mu prevedene na tridesetak jezika. 15. oktobra u Parizu umro je Danilo Kiš. Po svojoj želji sahranjen u Beogradu, po pravoslavnom obredu. Borislav Pekić je tih dana zapisao:

POČETNA