Занимљивости

                                                        уведене у Даблинцима

Књига Даблинци је скуп прича које је писац дуго времена писао. То дјело је уз Уликс, Џојсово ремек-дјело које је одбило 40 издавача, чији је слог три пута растуран, а први тираж потпуно уништен. По тадашњим канонима књига је вријеђала јавни морал. Данас, пак, она представља једну од кључних дјела књижевности двадесетог вијека.

Овдје су наведене неке занимљивости у вези са Џојсовим стилом писања. Он је такве мјере користио први пут , док је управо, писао књигу Даблинци.

Умјесто знака наводника уведена је црта да би се обиљежио директан говор. Џојс је често истицао своје гнушање према ономе што је називао перверзним наводницима, сматрајући их неестетским и неприродним. Али, први издавач Даблинаца, Грант Ричардс, инсистирао је на њиховој употреби. Џојсова склоност курзиву приликом наглашавања осталих цитата такође је уведена у каснија издања Даблинаца.

Интерпункција и спеловање из првог, лондонског, издања (1914), такође су враћене. Џојс је знаке интерпункције слабо користио, истичући ритам над граматичким системом зареза и тачака. У редактури првог издања уклонио је стотине зареза које су ставили слагачи. Али од 1914, током неколико издања књиге - од којих Џојс ниједно није редиговао - многи од тих зареза увукли су се поново у текст, заједно са додатним знацима интерпункције, уз, чак, неколико неауторизованих реченичних промјена. Све те злоупотребе су касније уклоњене.

При посљедњем читању Ричардсовог издања Даблинаца Џојс је направио двије стотине исправки које, жалио се он касније, нису биле уважене. Те исправке су, нажалост, изгубљене. Али 28 додатних исправки ријечи и интерпункције, написаних одвојено за издавача, сачуване су.

Које су то двије стотине изгубљених исправки, ствар је нагађања. Наговјештај њихове природе нуди финална исправка коју је Џојс направио двије године прије Ричардсовог првог издања, при неуспијелом даблинском штампању. Критички настројен штампар, у посљедњем моменту одлучивши да је књига вјероватно подругљива или непристојна или богохулна - или све троје - ријешио је да уништи хиљаду штампаних примјерака и суочи се са финансијским губитком радије него да буде одговоран за објављивање књиге. Упркос његовој ревности, један потпуно очуван примјерак овог даблинског издања је остао. Џојс га, међутим, није имао, и у недостатку овог примјерка предао је Ричардсу дјелимично исправљен текст, за финалну верзију, у којој су биле изоставњене многе раније исправке. Ричардсов штампар сложио је текст по овоме непотпуном исправљеном примјерку. У сачуваноме примјерку финалне Џојсове верзије, сада у Јејлу, налазимо Џојсове посљедње исправке, из 1912, из времена када је био најзакупљенији текстом своје прве књиге. Те исправке су унијете у каснија издања, са увјерењем да су то или оне двије стотине које је Џојс унио у прво издање, или би биле унијете да је имао примјерак даблинске верзије која их је садржала.