SAPUTNICI

Znam : sve se nece na isti osmeh svesti.
Znam : nece svima jednako biti sunca.

Na istoj cesti uvek ce se uplesti
Crni trag povratnika
I bele stope begunca.

Hodace oba u jednom istom smeru
Tegleci svako svoju drukchiju veru.

Pa I mi tako
jedan uz drugog,
nemo,
po istoj cesti vuchemo zivote I dane.

I uporedo,
Rame uz rame,
Idemo.
I jedan drugog nikad ne prestizemo.

I trpimo se koliko god umemo
I lagacemo kako se razumemo,
Sve dok na kraju zajedno ne stignemo
Tim istim putem na dve suprotne strane.

ODLUKA

Miroslav Antic


Život je sve nešto iz pocetka.
Juce i prekjuce sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.

Pa cemu onda razocaranja?
Ako je jedna ljubav - corak,
Odmah se drukcije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih ociju setiš
i shvatis da letiš… divnije letiš.

Ko je to video da decak pati?
Da kunja kmezav i da place?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jace.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Vec da se istinski do neba smešiš.

Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukcije vrede.
Živi se svaki put iz pocetka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu vec sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred cuje

Mika Antic - Kroj

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.

EKSPRES ZA SEVER

XXIII

Nije to nikakva bajka.

Sklupchana kao narandza,
sva meka,
sva sitna,
sva mlaka,
ona je spavala u mom izgladnelom uhu
i crepovima shaka.

Ljubav,
koja se prvi put usnama kopa i sishe,
ima neslucenu vrednost neke dragocene rude,

ima male razdreshene pertle nespretnosti,
i ruzichaste okuke tek otkrivenog stida,
i glechere kristala neke predugo chekane
stidljive terevenke.

Ona je,
kad sve prodje,
to lekovito disanje pozajmljeno od kishe.
I bedra shto ce sutra da se gumeno probude.
I grudi shto ce u zoru biti laste i evenke.

Pesma za nas dvoje

Znam,
Mora biti da je tako:
Nikad se nismo sreli nas dvoje,
Mada se trazimo podjednako
Zbog srece njene i srece moje.

Pijana kiša šiba mlati,
Vrbama vetar cupa kosu.

Kud cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
Zasto se nismo sreli nikad?

Ili je vec bilo?
Trebalo korak?
Mozda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
U krcmu svratio, gorak.
A ona, Ne znajuci prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
U žudnji ludoj,
Podjednakoj,
A za korak se mimoišli.

Da, mora biti da je tako..

Bosonoga pesma


Ovo je pesma
za tvoja usta od višanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a grešno mi je smešno.
Ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutešno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozracne.

Mika Antic








 

BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda ce u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znaci živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta ce biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i cudno drag.

Nocu,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Mesecevo srebro

Ne priznajem rastanke
i nikad necu
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesecevo srebro ucuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem
I zato ne dam, i zato necu
i zato rastanke ne priznajem
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima
dok postojim
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu
Zato ne dam i zato necu
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke
Zato cu uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu
Još uvek naš cvet negde nice
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu
Svi su rastanci tužne price
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.