BOL I STID
Draga i ja na zabavu neku.
sa oblaka gde nam ljubav bila,
Krenuli smo, padala joj svila,
hod i osmeh u muziku meku.
Ostavismo buducnost daleku,
dan vecnosti, pokrajinu
vila,
Mesta kondor gde razvija krila,
da bi stigli na igranku neku.
Udjosmo u dvoranu zurno.
S nasih lica jos se nebo sija.
Nismo znali za zivot i zvona.
Doceka nas smeh kostura burno,
vetar greha, miris zemlje, i ja
digoh glavu, lice pokri ona.
|
|