Sedmi dan

Prosli su aprili
i mi nismo vise
i necemo biti ono što smo bili.

Sve tiše i tise
podnosimo dane,
ovaj vidik sunca i magle i kise.

Tu su ruze znane
i promena ista,
samo nase pesme vec su poabane.

Danas nam ne blista
kao nekad, predje,
pobeda i ljubav i buducnost cista.

Dosli smo do medje.
Još jedino java
seca nas na doba sve bleđe i bledje.

Svetlost, boja plava
sad su izraz neba
u kome se tužno i umorno spava.

Nama sad ne treba
zagrljaj i cvece,
da ukrasi mladost, sumnju pokoleba.

Nama doci nece
snovi, sto se kriju,
zabuna zivota koju krv pokrece.

Ko haljinu ciju,
meku i u svili
nosili smo proslost kao sreću sviju.

Prošli su aprili,
i suze se liju
sto mi nismo ono sto smo nekad bili.