Šta je to mp3?

Mp3 je format za kompresovanje audio fajlova sa zanemarljivim gubitcima na kvalitetu. Mp3 fajlovi se mogu kompresovati u različitim omjerima, ali što se više skupljaju kvalitet zvuka je slabiji. Standardan omjer mp3 kompresije je 10:1, npr. tonski zapis od 3 minute kompresuje se u negde oko 4 MB.

 Kako i kada je nastao mp3?

Pojava mp3 formata je sigurno događaj koji je najviše potresao muzičku industriju, a sigurno se može reći i jedan od najneobičnijih internet heroja. Mp3 je skraćenica za Moving Picture Experts Group, Audio Layer III.

Sve je počelo negde sredinom 80-tih, na Fraunhofer Institutu u Erlangenu, Njemačka, gde je počeo rad na programu za audio kodiranje, koji će moći da zadrži visoku kvalitetu zvuka, a neće zauzimati veliki prostor. Jedan od glavnih ljudi je bio professor na Njemačkom Univerzitetu u Erlangenu, Dieter Seitzer.

1989, Fraunhofer je patentirao MP3 u Njemačkoj, a nekoliko godina kasnije je priznat i od International Standards Organization (ISO), i takođe uključen u MPEG-1 specifikaciju.

Frauenhofer je takođe, ranih 90-tih razvio i prvi MP3 plejer, koji se nije proslavio. 1997, inovator u Advanced Multimedia Products, Tomislav Uzelac napravio je AMP MP3 Playback Engine, koji se smatra za prvi MP3 player. Ubrzo nakon puštanja AMP mašine na internet, dvojica studenata, Justin Frankel and Dmitry Boldyrev (koji je kreirao MacAMP), uzeli su Amp mašinu, dodali Windows interfejs i nazvali ga “Winamp”.

1998, kada je Winamp postavljen kao besplatan muzički plejer na internetu kreće ludilo.....

Kako mp3 radi?

Mp3 je kompresija koja je zasnovana na psiho-akustičkom modelu koji prepoznaje audio frekvencije prilikom snimanja, koje su neuhvatljive za ljudsko uho. Raspon ljudskog sluha se kreće između 20 Hz - 20 Khz, a najosetljivije je između 2 - 4 Khz. Mp3 fajlovi su CD kvaliteta, a zauzimaju 10 do 12 puta manje prostora nego ekvivalentni CD formati WAV/AIFF, koji su dobijeni filtriranjem šumova i zvukova koje ljudsko uho ne može da čuje. Kompresovanje u mp3 format znači rešavanje (uništavanje) frekvencija koje se ne mogu čuti. I radi toga ovo je još naziva i "destruktivna" kompresija.

Prilikom pretvaranja nekog audio fajla u mp3 mogu se postaviti različiti nivoi kompresije. Npr. Mp3 fajl koji je kompresovan na 128 Kbit-a biće boljeg kvaliteta i veći nego onaj koji je kompresovan na 56 Kbit-a, znači što se više smanjuje nivo kompresije slabiji je kvalitet. Ovo je jedan od razloga zašto je mp3 format postao toliko popularan na internetu, kao idealan medij za legalan i jeftin pristup muzičkim fajlovima na internetu.

Kako je mp3 okrenuo na glavu celu muzičku industriju?

 Kao što smo već spomenuli sve je to počelo 1998. kada je winamp prvi put ponudjen kao besplatan mp3 plejer dostupan svima. Muzički manijaci širom sveta počeli su da nude besplatne muzičke naslove bez autorskih prava. Nedugo za tim, i ostali programeri počeli su svaki dan da prave nove i nove alate za te manijake. Novi enkoderi, riperi i plejeri, pojavljivali su se svake nedelje, svakog dana, "mp3 manija" je rasla iz časa u čas i postajala sve jača. Pojava pretraživača je još više olakšala pretragu mp3 fajlova koje su ljudi tražili, a portabl plejeri kao što je Rio donio je to da smo svoje mp3 fajlove možemo da nosimo sa sobom.

 A onda je došao Napster...

Napster će bez ikakve sumnje biti jedan od najpoznatijih mp3 softvera ikad napravljenih. Pojava Napstera na internetu 1999. godine je omogućilo bilo kome (ako ima pristup internetu naravno) da nađe bilo koju pesmu koja ga interesuje i skine, a sve to za samo nekoliko minuta. Konektovanjem korisnika na hard diskove drugih korisnika i skidanje muzike sa njihovih računara, Napster je stvorio virtuelnu zajednicu muzičkih manijaka koja je svakim danom sve brojnija i sve moćnija. Recording Industry Association of America trenutno pokušava da zatvori Napster. RIAA je tužila Napster za narušavanje autorskih prava, i 26. jula pobedila, Napster je odmah zatvoren. Ali odmah sledećeg dana, Sud za žalbe je povukao rešenje, i doneo odluku da Napster ostaje u poslu do kraja parnice.

Ako kojim slučajem i primoraju Napster da se zatvori, MP3 ima još milion drugih načina da preživi i traje.

 Budućnost mp3 formata...

Mp3 format ima svetlu budućnost iz više razloga. Jedan od njih je taj što sve alate, znači grabere, plejere možemo da nadjemo na netu poptuno besplatno. Neki drugi formati koji čak imaju i bolji kvalitet zvuka nisu toliko popularni jer kompanije koje su ih proizvele ne dopuštaju da se oni razvijaju mimo njihove jurisdikcije (Lucent, Yamaha, Microsoft). Ovo nije slučaj sa mp3 formatom, on je dostupan svima i poptuno je bespalatan bilo za korištenje ili za dalje razvijanje.

Pored ovoga mp3 ima još jedan plus a to je da nema nikakve sigurnosne zabrane, tako da se svakog dana stavljaju milioni i milioni mp3 fajlova na net. Oni su toliko mali da se osim toga što se mogu skinuti vrlo lako i brzo sa neke stranice, već se može poslati i email-om.

Ako sagledamo još mogućnosti prenosivih mp3 plejera na koje možemo staviti 6 dana muzike i više, te da se većina radio stanica prati i putem interneta takođe u mp3 formatu. Mp3 plejeri se već počinju ugradjivati u automobile kao standardna oprema. Više ne moramo ustajati stalno i menjati CD-ove, kada imamo mp3 dovoljno je da unesemo naše fajlove u plejer i uživamo.

Mislim, da mp3 ima budućnost, nadam se da će te se u to uveriti  baš na ovoj stranici.