RETROSPEKTIVNO PRIČANJE

Neki dan sam sreo prijatelja kojeg nisam vidio dosta dugo. Pošto je bio daleko,sa druge strane ulice, nisam ga prepoznao iako sam zaustavio pogled na njemu. Međutim, on je prepoznao mene i prišao mi. Tek tada sam prepoznao njegove plave oči i kratke noge. To je bio Ranko, prijatelj uz koga sam proživio dosta lijepih trenutaka...Ranko je godinu dana stariji od mene. Bio je dosta veseo dječak. Skoro svaki dan smo se viđali i igrali sa ostalim drugovima. Bio je maštovit i uvijek je imao puno ideja i pametnih zaključaka. Jednom kad smo se igrali žmurke, sva djeca su se skrivala blizu(iza auta, drveća), a on i ja smo otišli vrlo daleko. Pitao sam ga :"Kuda idemo?" "Idemo u prodavnicu da kupimo svesku. Trebaće mi za matematiku." "Ali moramo se vratiti, proći će igra", rekao sam." Ma pusti, ionako su gubitnici," odgovorio mi je. Kada smo se vratili, drugovi su nam rekli da za kaznu Ranko i ja trebamo žmiriti. On je rekao:" Ma ne igra mi se biše. Hajdemo nečega drugog." U ovakvim i sličnim situacijama Ranko se na ovakav način izvlačio kad bi mu dosadilo. Ranko je išao u treći razred, a ja u drugi. Jednom prilikom naveče kad su svi ostali drugovi otišli, ostali smo ranko i ja. Pričali smo o školi: " Meni nije taako zanimljivo u školi. Učiteljica me grdi i prijeti da će me izbaciti iz škole ako budem i dalje čupao djevojčice za kosu." Kada bismo imali kontrolni iz istog predmeta , na primjer i prioode i društva, ja bih dobio peticu i prepričavao mu kako sam se osjećao kad sam pisao kontrolni rad. Pošto bih završio rečenicu upitao bih:"Šta si ti dobio i kako je...", ne dovršim rečenicu, a on mi odgovori:"Keca!" Tada mi je sve jasno. Govorio sam da mi da kontrolni da ga vidim, koja su pitanja i šta rade u trećem razredu, a on mi kaže da je napravio dobar avion od njega. Eh , da , ponekad  smo se  znali i potući Ranko i ja. Šta više takvi prijatelji se ne bi trebali tući zbog sitnica ali on i ja jesmo. Sjeća se rekao je." Skupljaš li "Kent" sličice? tako smo postali prijatelji. I to najbolji. On i ja  smo se još mnogo čega igrali.On ija smo se još mnogo čega igrali. Naprimjer, penjali smo se na drveće i  gađali kukuruzima ostalu djecu, trkali se biciklima. Ali, naše prijateljstvo nije mnogo trajalo. Zaustavio nas je rat. On je otišao u BIjeljinu , a ja u Banja Luku. Nismo se vidjeli sve do neki dan. Sada ide u sedmi razred. Prvo polugodište završio je vrlodobrim uspjehom. Mnogo smo pričali Ranko i ja. Upoznao je mnoge prijatelje u Bijeljini, kao i ja u Banjaluci. Ta nagla promjena društva učinila je da zaboravimo jedan drugoga. Sada imamo nove prijatelje." I možda nikada neće biti kao prije", razmišljam sada u Banjaluci. Ne treba bježati od realnosti. Bolja vremena su ona stara, dobra...

Bulović Jovica

Неке куће су сличне једна другој неке се разликују али мени је увијек пажњу привлачила кућа моје баке у којој је живјела као дијете.

То је стара кућица која се налази у близини Врбаса. На њој је вријеме оставило траг и сада су то страшне зидине које дијелују као да ће се срушити сваки час, али када се приђе ближе лако се уочи да се ту налази још много тога занимљивог и лијепог.

Прво што привуче пажњу је неугледна дрвена ограда која је већ помало накривљена и иструнула од влаге. Около је све обрасло травом и једино што се истиче је стара клупица и столић. Прозори су поредани неким чудним редом и оно што их чини лијепим и посебним су менсигане ручкице. Врата су већ доста пропала и смеђа боја је у потпуности избледјела. У шупљинама се уселила маховина која само истиче бјелину некада дивне фасаде. Оно што понекад привуче пролазнике су каменчићи који чине мали одрон балконске плоче.

Оба кућица је нешто још више, нешто посебно што се не може у потпуности описати ријечима.

 Лидија Паулин

... бићу којег волим највише на свијету,о мојој мајци.Ово је само један дио онога што је она учинила за мене,само једна капљица воде у мору.Увијек када сам тужна или када ми је потребна било каква подршка ту је она да ме утјеши. Моја мајка има најљепше очи на свијету. Боја очију је смеђа.Поглед јој је благ, њежан. Сада има равну косу, али када је погледам на слици док је била млада њена коса ме подсјећа на валове мора што запљускује стијену. Свијетло смеђа коса обавила је бијело лице моје мајке. Има дуге,густе, црне трепавице које покривају крупне очи. У плавим очима увијек видим како се осјећа моја мајка. Оне срећу допуњавају са великим осмијехом који се чита са њених усана црвених као рујно вино. Испод усана вири низ бијелих зуба који су испуњени као бијели бисери на ланчићу. А најљепше од свега овог је душа која у себи има разумијевања за све.Подржава нас око школе, пријатеља,...

Марија Бајић

Кућа мог дједа

У низу сеоских кућа простире се и бијела кућица окружена брежуљцима.То је кућа мог дједа.

Њен спољашњи изглед одговара изгледу других кућа у њеној околини.Са предње стране се налазе зелена дрвена врата и два мала прозора исте боје.Остале стране су попуњене идентичним прозорима,јер се осим главних,друга врата не виде.Улаз у кућу штити висок,бетонски праг који је саставни дио предулаза.Сокл је обојен такође у бијело да би се слагао са бојом куће.Кров је мрке боје јер је оштећен па се његово црвенило више и не примјети.Као да се обукао у другу боју да би на тај начин показао своју старост.Кућа мог дједа је смјештена крај мале обале,а окружена је углавном шљивицима који су заузели цијелом село.Са њенe лијеве стране налази се раскошна,бујна и густа липа која пушта своје божанствене мирисе.Та кућа на посебан начин краси околину и испуњава је ведрином чак и на први поглед.

Много волим ову кућу јер се у њеној близини осјећам прелијепо.Испуњава ме лијепим и родољубивим осјећањима и пружа ми спокој и мир.

Владана Кољанчић