Mit kroz istoriju

Mit se kroz istoriju moze pratiti pomocu discipline koja se naziva studija o mitu ili samo proucavanje mita.To je precizna disciplina posvecena kolekciji i interpretaciji mita kroz istoriju i ne pojavljuje se u Zapadnom svetu sve do perioda prosvetiteljstva krajem osamnaestog veka.Ipak, interesovanje za mit i njegove interpretacije ima mnogo duzu istoriju u Zapadnom svetu.Stari klasicni Grci imali su mnogo toga da kazu opisno i kriticki o mitovima.

Tales iz Mileta se smatra prvim od starih Grka koji je izrazio svoje kriticko stanoviste prema grckom mitu.Tvrdnjom da je svet stvoren od jedne supstance,vode,napao je precutno sve ono sto je dato u grckim mitovima,a sto se tice postanka sveta i prirodnog poretka stvari.Platon je iskoristio mitove i pedagogiju da bi dosao do dubljih istina filozofije.Aristotel je jos jace napao mitove tvrdnjom da su to izmisljene price koje ne nude istine o ljudskom zivotu i svetu.Grcko kritikovanje mita je bilo dato zbog racionalnog razumevanja i kontrole nad svetom.

U cetrnaestom veku p.n.e. grcki mitograf Euhemer razvio je teoriju da su bogovi prvobitno bili kraljevi i heroji koje su ljudi obozavali zbog njihovih dela.Dolazak hriscanstva je postavio tvrdavu karakteristicne prirode istorijskog otkrovenja Boga u njegovom sinu Isusu Hristu.Drevni bogovi su bili ili euhemeristicno interpretirani ili su smatrani nizim demonima.Hriscanski pisci su kasnije usvojili alegoricnu interpretaciju mita kao uzorne price i ovaj pristup se odrzao tokom renesanse.

Pojmovno odredjenje mita   Vrste mitova    Mit danas