Pojmovno odredjenje mita

Mit je prica koja nije istinita i koja po pravilu ukljucuje natprirodna bica.Mit se uvek bavi pitanjem nastanka sveta.Mit objasnjava kako je nesto postalo,on daje primitivno objasnjenje postanka sveta i natprirodnih,kosmickih sila. Mitovi su ustvari zbirke prica(mitova),natprirodnih bica,bozanstava,simbola i verovanja.

Mit se jos definise kao opste prihvaceno verovanje koje se zasniva na skupu prica koje objasnjavaju stvari oko nas.Mit se ponekad karakterise kao prica koja pripada kulturi koja vise ne postoji.Neki mitom smatraju svaki sistem verovanja koji nije njihov.Za mnoge su mitovi samo price o starim Grcima i Rimljanima. Medjutim,nijedna od ovih definicija ne zadovoljava.

Mitovi,iako izvori informacija,su kao zamisljene sprave koje objasnjavaju neobjasnjivo.Iako se bave onim sto doslovce nije tacno,ipak sadrze istine u nekom visem spiritualnom,filozofskom i socioloskom smislu.Mitovi se uklapaju bilo gde u kontinuiranom nizu od istorijskih cinjenica do ciste imaginacije.Sadrzaj i forma mita se mogu menjati u skladu sa zeljama i potrebama onoga ko prica,u skladu s publikom ili svrhom zbog koje se prica.Prema tome,mit je u stanju da zivi svoj zivot.Npr. priroda egipatskog boga Ozirisa neverovatno se promenila tokom vekova.Nekad se smatrao bogom vegetacije,a na kraju je postao bog podzemnog sveta,bog meseca,bozanski faraon i mnogo,mnogo toga.

Umetnost je najvazniji deo strukture mita i njegove naracije.Kao sto se pisci i pesnici koji pisu mitove oslanjaju na njihovu dugu usmenu tradiciju umetnici obezbedjuju vizuelne forme.Umetnikova reprezentacija obezbedjuje u svesti konkretnu sliku mita i mitskih licnosti kao sto je Atimen naslikao Atinu i Heraklov susret sa njenim bojnim kolima.U nekim slucajevima,kao u memorijalnoj kljovi iz Benina,umetnicko delo moze dovesti do kulminacije u prici.Dok neke reprezentacije,kao sto je egipatska statua uveliko se zasnivaju na tradiciji,dok druge kao sto je Moris Densova slika Orfeja i Euridike daleko osobnija.U zavisnosti od toga zasto su i kako stvorene,svaka slika predstavlja neku drugu dodanu dimenziju za nase razumevanje i interpretaciju odredjenog mita.Mnoge od navedenih slika odrazavaju mitove koji objasnjavaju delatnosti,verovanje,instituciju ili neki prirodni fenomen.

Ostale slike se odnose na mitove zasnovane na poznatim licnostima i dogadjajima.Cesto se nazivaju legende ili sage da se napravi razlika izmedju njih i prica koje objasnjavaju postanak sveta.Neki od ovih mitova koje su interpretirali umetnici u ovoj kolekciji su jasno ukorenjeni u dokumentovanoj stvarnosti.Npr. prica o Nebukadnezaru je bazirana na prici o vladaru starog Vavilonskog carstva,a prica koja se nalazi na izrezbarenoj kljovi iz Benina je u potpunosti zasnovana na stvarnim licnostima i dogadjajima.Cesto istorijski detalji bivaju zasnovani u ime onih izmisljenih i time zanimljivijih.Grantova slika u drvetu oslikava rodno mesto dobro poznatog americkog predsednika.Herojski mitovi,price i avanture ispunjene su fantasticnim bicima i natprirodnim i hrabrim podvizima.Price vezane za Izisa,Tezeja i sv. Katerinu iz Aleksandrije predstavljaju siroku paletu herojskih podviga postignutih pomocu veste magicne,fizicke snage i odane vere.Kao sto se prenosi bogatstvo mitova u ovoj kolekciji mitovi i neistine nisu sinonimi.Sto je nekome istina,to je drugom fantazija,pa ipak nije na nama da odlucujemo da li je mitologija neke zajednice bolja ili verodostojnija od mitologije druge.Mit predstavlja pozitivnu snagu koja objedinjuje mnoge kulture umesto da ih razdvaja.Sirom sveta mitovi ljudima daju objasnjenja,istoriju,idole,zabavu i tako mnogo drugih stvari koje im omogucuju da promene svoje postupke i razumeju sve ono sto ih okruzuje.

Vrste mitova    Mit kroz istoriju   Mit danas