TOULOUSE-LAUTREC

Henri Marie Raymond de Toulouse-Lautrec rodjen je u Albi u Francuskoj 24. novembra 1864.godine. Iako je, posle akademskog skolovanja, otkrio i primenjivao direktnu paletu impresionista, Lautrec je najvecim delom svoje karijere, izuzimajuci samo pojedine slike, ostao crtac koji se sluzi bojom da bi produbio i naglasio linearni ritam svojih slika i litografija u boji. Lautrecova tipicna tehnika je crtez kojem se dodaje boja dugim, jasno definisanim potezima kista. Postoji izvesna karikaturalna strana u njegovom crtezu, kao sto postoji izvesna pomalo agresivna gorcina u njegovom koloritu.

Pravio je plakate za Aristida Briana i druge; litografisao je jelovnike i pozorisne programe. Ilustrovao je knjige i izradjivao litografije za stone mape. Radio je slike za ilustrovane magazine kao sto je bio "Le Rire". Slikao je portrete pisaca i prostitutki. Tuluz-Lautrecova linija, incizivna i nervozna, bila je veoma podesna da izrazi izvestacenost plesacica i clowna u Moulin-Rougeu. I kako forma na njegovim plakatima potice obicno jedino od sugestivne snage kontura, ona je veoma prociscena. Boja, koja je naneta u znatnim povrsinama produhovljenija je, akordi su redji i zanimljiviji.

U ludnici u Nejiu (1899), u blizini Bulonjske sume, naslikao je divne serije cirkuskih skica. To je ostao najsnazniji i najostrije umetnicki zapazen prikaz cirkuskog zivota. Zbog tih slika su ga pustili iz ludnice; kasnije je imao obicaj da kaze: "Kupio sam sebi slobodu crtanjem." Umro je 9. septembra 1901. u Malromeu.

"Ples u Moulin-Rougeu" (sl.14)

Prizor iz poznate pariske plesne dvorane cijoj su slavi doprineli i Lautrecovi plakati i slike. Prvo je to bio lokal u koji su dolazili samo stanovnici Monmartra, a ne kao kasnije mamac za turiste. Iako je poceo slikati kao impresionist, Lautrec je uskoro uvideo da doktrina o neposrednom, objektivnom posmatranju prirode ne odgovara njegovoj viziji. Hteo je ukazati na mracniju stranu zivota, na grubost koja se cesto skriva iza vesele fasade. Hteo je naglasiti liniju, izraziti pokret, ali i izvrgnuti satiri. Cesto se sluzio bojom da izrazi raspolozenje kao i da opise cinjenice. Zelenkasta nijansa daje tom naoko veselom prizoru pomalo zlosutan karakter.

"Salon u Rue de Moulins" (sl.15)

Zbog svog nakaznog tela Lautrec je bio izuzetno neurotican i, iako je to nastojao sakriti, krajnje osetljiv. Monmartre i njegovi bordeli zaovoljavali su njegovu potrebu za miljeom u kojem je mogao ziveti, ako vec ne neprimetno ono barem u atmosferi prijateljske tolerancije. Pocetkom devedesetih godina on je zapravo sedmicama zivio i radio u raznim bordelima, kakav je bio i bordel na ovoj slici. Prevelika prisnost nije kod Lautreca dovodila do omalovazavanja, nego do nekakve umorne objektivnosti, pa cak i do izvesnog postivanja zivota prostitutke. "Salon" je monumentalan po konstrukciji kao i Seuratovo "Kupanje". Odrezani lik desno, namerna praznina u donjem levom delu slike i naoko nenametljiv raspored likova podseca na Degasa koji je znatno uticao na Lautreca.

POSTIMPRESIONIZAM   UVOD    CEZANNE    GAUGUIN

VAN GOGH    SEURAT   ZAKLJUCAK   LITERATURA