Istorija

oko 481-508: Karlo, kralj Franaka(oko 481-511) zauzima Galiju i osniva franacko kraljevstvo.Deoba drzava medju njegovim sinovima posle Karlove smrti i novih osvajanja, dovodi do stvaranja tri rivalska kraljevstva (Ostrazija, Nestrija, Burgonja). Plemstvo (narocito dvorski upravnici) koristi to rivalstvo da bi se ucvrstilo na racun poslednjih merovinckih kraljeva.
732:Karlo Martel,dvorski upravnik tri kraljevstva,zaustavlja u Poatjeu prodor muslimana ka Zapadu.

751:Pipin Mali,sin Karla Martela,krunisan je kao kralj Franaka i zasniva dinastiju Karolinga.
800:Karlo Veliki,sin Pipina Malog.krunisan je za imperatora
Zapada i vlada prostranim carstvom.
843:Verdenskim sporazumom,carstvo Karla Velikog je podeljeno izmedju njegova tri unuka.Karlo II Celavi dobija zapadnu Franacku (deo carstva smecten na zapadu od Eskoa,Meze,Saone i Rone),koja ce postati Francuska.
Zemlja tad prolazi kroz buran period (invazije Normana), tokom koga se radja feudalna vlast.

987:Ig Kapet se uspinje na francuski presto.
Kapeti malo po malo uvecavaju kraljevski posed.
Filip II Avgust osvaja od kralja Engleske Normandiju(1204) i Anzu.
1214:U buvinu (Bouvines), Filip II Avgust pobedjuje germanskog cara.
1226-1270:vladavina Luja IX (Svetog Luja)
1229:posle krstackog rata protiv patarena,Langdok je podvrgnut Francuskoj Kruni.Dok Kapeti ojacavaju svoj autoritet,feudalni svet se malo po malo raspada.Trgovinska obnova omogucuje polet opctinskih pokreta.

1328:Filip VI zasniva dinastiju Valoa.
1337-1453:Stogodicnji rat suprotstavlja Francuze i Engleze.
1347-1349:crna kuga pustoci zemlju.
1461-1483:vladavina Luja XI koji slama moc velike vlastele
(Carl Smeli). Francuska se povecava za Dofine(1349),Burgo-
nju(1477)i Provansu(1481).

1494:pocetak ratova za Italiju.Pokrenuti od strane Carla VIII(1483-1498),nastavljaju se pod Lujem XII(1498-1515)i pod Fransoa I (1515-1547).Borba koju ovaj poslednji vodi protiv Karla Petog zavrcava se tek pod Anrijem II (1547-1559).Ucvrscuje se kraljevska vlast(radjanje moderne drzave)
1532: edikt o ujedinjenju Bretanje sa Francuskom.
1562-1593:Verski ratovi dele Francusku za vreme vladavine poslednjih Valoa(Fransoa II,Carl IX,Anri III).
1572:masakr na noc Svetog Vartolomeja.

1594:protestant Anri Navarski nasledjuje presto nakon Anrija III,pocto se preobratio u katolicizam.Posvecen za kralja pod imenom Anri IV,on osniva dinastiju Burbona.
1598:Nantskim ediktom ,Anri IV ponovo uspostavlja verski mir.
1610-1643:pod vladavinom Luja XIII,Ricelje podvrgava plemstvo i protestante kraljevskoj vlasti i ojacava apsolutizam.
1635-1648:Francuska se direktno mesa u Tridesetogodicnji rat.
1648-1652:nemiri Fronde prete kraljevskoj vlasti.
1659:pripajanje Artoa i Rusijona.
Vek Luja XIV(1661-1715)
1661:od Mazarenove smrti,Luj XIV vlada Francuskom kao apsolutni gospodar.Njegova vladavina predstavlja doba vojne, knjizevne i umetnicke slave.Institucije su ojacane u smeru centralizacije.Kolonijalna politika,naceta pod njegovim prethodnicima,nastavljena je.Ratovi su cesti(poslednji se okoncava Utrehtskim sporazumom,1713)i otezavaju polozaj Francuske i kraljevske vlasti.
1678:puna suverenost nad Alzasom i pripajanje Franc-Kontea(sporazum Nimega)
1685:ponictenje Nantskog edikta

1715-1774:od vladavine Luja XV,koja pocinje Republikom i biva obelezena neuspesima u spoljnoj politici(Sedmogodicnji rat,gubitak Indije i Kanade)oseca se neophodnost za reformama.
1768:pripajanje Korzike.
1776:pripajanje Lorene,Filozofski pokret XVIII veka doprinosi podrivanju apsolutistickih ideja;gradjanstvo,koje se obogatilo opctim ekonomskim razvojem,vice ne prihvata da ga plemstvo drzi na odstojanju od upravljanja zemljom.

1789:Revolucija je izazvana finansijskom,politickom i dructvenom krizom,nastalom vec na pocetku vladavine Luja XVI (1774-1792).Ona slama kraljevski apsolutizam, uspostavlja gradjansku jednakost(noc od 4.avgusta) i ukida poslednje trgaove feudalizma)
1791-1792:pod Zakonodavnom skupctinom dolazi do pokucaja uspostavljanja ustavne monarhije,koji propada i povlaci za sobom pad kraljevske vlasti
(10. avgust 1792).
1792-1795:pod Konventom,Francuska pripaja Belgiju i Savoju.
1795-1799:Direktorijum nasledjuje Konvent.
1799:drzavni udar od 18. brimera godine VIII, obara Direktorijum i postavlja Konzulat.Bonaparta,prvi konzul, ucvrscuje odredjene tekovine revolucije:Gradjanski zakonik (1804) potvrdjuje drustvene reforme iz 1789.
1804:Ustav iz godine XII uspostavlja prvo Carstvo.Bonaparta uzima ime Napoleon I.

1814:povratak Burbona na tron francuske.Nakon vladavine Luja XVIII(1814-1824) sledi vladavina CarlaX (1824- 1830). revolucija iz 1830.uvodi Julsku monarhiju.Vladavina Luja-Filipa (1830-1848)obelezena je uzletom burzoazije,koja uziva politcku i ekonomsku prevlast.
1848:u februarskim danima je osnovana II Republika i ustanovljeno je opcte pravo glasa.Radnicka pobuna iz juna gura Republiku ka konzervatizmu i licnoj vlasti,koja je uvedena sa princem-predsednikom Lujem Napoleonom Bonapartom(drzavnim udarom od 2. decembra 1851)
1852:Napoleon III zasniva II Carstvo.
1860:ustupanje Nice i Savoje Francuskoj.

1870:posle vojnih neuspeha Carstva za vreme razarajuceg francusko-nemackog rata,proglasena je III Republika.
1871:ustanak Pariske komune(18. mart) okoncava se neuspehom (27.marta).
1875-1885:republikanci daju na usvajanje zakone kojima se organizuje politicka vlast,obavezno i laicko obrazovanje i dozvoljavaju se sindikati.Nastavlja se kolonijalno osvajanje u Africi i Aziji.
1894-1899:afera Drajfus.
1914-1918:Prvi svetski rat
1932:Frncuska i sama biva pogodjena svetskom ekonomskom krizom od 1929.
1936:trijumf Narodnog fronta dovodi do velikog naprtka u oblasti socijalnog zakonodavstva(sporazumi iz Matinjona)
1939:Francuska je prisiljena da objavi rat Nemackoj ,koja je zauzela Poljsku.Pocetak Drugog svetskog rata.
1940-1944:Francuska je porazena i okupirana.Nakon primirja, Vlada kojom predsedava marsal Peten smesta se u Vici.
1944:6.juna Saveznici se iskrcavaju u Normandiju; 25.avgusta oslobadjaju Pariz,gde se smesta privremena vlada Republike Francuske kojom upravlja De Gol.
IV Republika (1946-1958) predstavlja period politicke nestabilnosti.
1951:Francuska pristupa EZ uglja i celika (CECA) na inicijativu Z.Monea i R.Cumana.
1946-1954: rat u Indokini.
1954-1962: rat u Alziru
Francuska je prisiljena da prihvati nezavisnost drzava koje su sacinjavale njeno kolonijalno carstvo.Nakon ozbiljne krize vlade,1958. je uspostavljena V Republika,za cijeg je predsednika izabran De Gol.
1969:Z. Pmpidu je izabran za predsednika Republike.
1974:Valeri Ziskar d Esten ga nasledjuje.
1981:izbor F. Miterana za predsednika Republike.Vlada preuzima drustvene reforme i nacionalizaciju.
1986:F. Miteran imenuje Z. Ciraka za predsednika vlade.To je prva vlada tzv. "koabitacije ".
1988:F. Miteran je ponovo izabran za predsednika republike i postavlja socijalisticku vladu.
1992:Francuzi referendumom podrzavaju ratifikaciju sporazuma iz Mastrihta.
1993: opozicija odnosi ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima.Drugi period koabitacije otvra se naimenovanje E. Baladira na polozaj predednika vlade.