Đorđe Petrović se 1785/86. godine ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim
izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer,
ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo
ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Izbegao je u Srem sa svojom
porodicom.
U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike
polemike među istoričarima - oceubistvo. Najverovatnija priča je da je
njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku
odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada,
služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u
ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da
odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na
oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je,
po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni
svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku
u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od
sveštenstva dobio.
Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje
porodice, svog brata Marinka, tako što ga je obesio iznad kućnog praga,
zbog optužbi stanovnika Topole za nasilničko ponašanje.
|