| Biografija |
| Opsta relativnost |
| Drugi svjetski rat |
| Kontroverze |
| Religijski pogledi |
| KVIZ |
| GALERIJA |
Spekulacije i kontroverze
Postoje
spekulacije kojima se sugeriše da je Ajnštajn bio
slab student, spor u učenju, ili da je imao neki oblik autizma (kao što je
visoko-funkcijski autizam), Aspergerov sindrom, disleksiju, ili nedostatak
pažnje usled hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje (engl. attention-deficit
hyperactivity disorder). Prema biografiji koju je napisao Abraham Pais (Abraham
Pais) (strana 36, između ostalih), sve ove spekulacije su neosnovane. Neki
istraživači periodično su davali drugačija tvrđenja, ali većina istoričara
i doktora su sumnjičavi po pitanju retrospektivne medicinske dijagnoze, posebno
kod kompleksnih oboljenja, a u slučaju ADHD radi se i o kontroverznom stanju
zdravlja. Ispitivanja Ajnštajnovog mozga nakon njegove smrti nisu dala nikakav
presudan dokaz za bilo koje od ovih stanja.
Ajnštajnova maturska diploma, stečena 1896. 6 je najveća moguća ocena.
Često ponavljano govorkanje da je Ajnštajn u toku njegovog školovanja imao slabu ocenu iz matematike je netačno. Naprotiv, Ajnštajn je uvek pokazivao veliki talenat iz matematike. A kada je stekao svoju matursku diplomu imao je najveće moguće ocene (6/6) upravo iz algebre, geometrije i fizike.[53] Sistem ocenjivanja u Švajcarskoj, gde je “6” najbolja ocena možda je mogao izazvati konfuziju u poređenju sa nemačkim sistemom gde je “1” najbolja ocena. Kada je imao 15 godina, međutim, Albert Ajnštajn je dobio slabe ocene iz istorije, jezika i geografije. .
Što se tiče Ajnštajnovog zakasnelog razvoja govora (ovo je samo po sebi argument protiv spekulacija da je imao Aspergerov sindrom jer klinički opis ovog sindroma ne uključuje zakasneli razvoj govora), pojedini spekulišu da je on imao vrstu izborne nemosti (elective mutism), pa je zbog toga odbijao da govori dok nije bio u stanju da sastavlja kompletne rečenice. Mada se ova verzija uklapa sa profilom osetljivog perfekcioniste (kada je Ajnštajn progovorio, on bi obično meko “uvežbavao” ono što bi hteo da kaže pre nego što bi to jasno i glasno i izgovorio), to se zbog nečega povezuje sa selektivnom nemošću. Kao što je sada poznato, to se više ne smatra stanjem dobrovoljne ćutljivosti već se povezuje sa pojedincima koji imaju verbalne sposobnosti ali nisu u stanju da govore u određenim socijalnim situacijama. Ovo se ne može primeniti na Ajnštajna koji nije mogao da govori uopšte do vremena kada je to počeo da čini.
Ajnštajnova maturska diploma, stečena 1896. 6 je najveća moguća ocena.
Često ponavljano govorkanje da je Ajnštajn u toku njegovog školovanja imao slabu ocenu iz matematike je netačno. Naprotiv, Ajnštajn je uvek pokazivao veliki talenat iz matematike. A kada je stekao svoju matursku diplomu imao je najveće moguće ocene (6/6) upravo iz algebre, geometrije i fizike.[53] Sistem ocenjivanja u Švajcarskoj, gde je “6” najbolja ocena možda je mogao izazvati konfuziju u poređenju sa nemačkim sistemom gde je “1” najbolja ocena. Kada je imao 15 godina, međutim, Albert Ajnštajn je dobio slabe ocene iz istorije, jezika i geografije. .
Što se tiče Ajnštajnovog zakasnelog razvoja govora (ovo je samo po sebi argument protiv spekulacija da je imao Aspergerov sindrom jer klinički opis ovog sindroma ne uključuje zakasneli razvoj govora), pojedini spekulišu da je on imao vrstu izborne nemosti (elective mutism), pa je zbog toga odbijao da govori dok nije bio u stanju da sastavlja kompletne rečenice. Mada se ova verzija uklapa sa profilom osetljivog perfekcioniste (kada je Ajnštajn progovorio, on bi obično meko “uvežbavao” ono što bi hteo da kaže pre nego što bi to jasno i glasno i izgovorio), to se zbog nečega povezuje sa selektivnom nemošću. Kao što je sada poznato, to se više ne smatra stanjem dobrovoljne ćutljivosti već se povezuje sa pojedincima koji imaju verbalne sposobnosti ali nisu u stanju da govore u određenim socijalnim situacijama. Ovo se ne može primeniti na Ajnštajna koji nije mogao da govori uopšte do vremena kada je to počeo da čini.
