Biografija 
    Ana Karenjina
    Rat i mir
    Citati
    Djela
    Galerija
    Kviz

RAT I MIR

Rat i mir je roman Lava Nikolajeviča Tolstoja, čuven po svojoj obimnosti, koji je prvo izdat u Ruskom vesniku u razoblju između 1865. i 1869. godine, u kom se opisuje rusko društvo tokom Napoleonove ere. Obično se karakteriše kao jedno od dva Tolstojeva najvažnija remek-dela (pored Ane Karenjine), kao i jedan od najboljih svetskih romana.

Rat i mir je ponudio svežu fikciju, sa ogromnim brojem likova u zapletu koji nije pokrivao ništa manje teme od onih u naslovu, kao i teme poput mladosti, braka, ljubavi, godina, života i smrti. Iako se danas smatra za roman, u to vreme je oborio toliko veliki broj ubeđenja o tome kako roman treba da izgleda da ga mnogi kritičari iz tog vremena uopšte i nisu tako posmatrali. I sam Tolstoj je smatraoAnu Karenjinu, napisanu desetak godina kasnije, kao svoj prvi roman, u evropskom smislu.

Tolstoj je prvobitno želeo da napiše roman o Decembarskoj pobuni. Ipak, njegovo istraživanje radi određivanja uzroka dovela ga je unazad sve do Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine, i konačno do istorije celog rata. Ipak, u prvom epilogu se pokazuju tendencije da će Pjer Bezuhov i sin kneza Andreje, Nikolaj, postati članovi Decembrista.

Iako je Tolstoj napisao najveći deo romana, uključujući i svu naraciju, na ruskom, neki delovi dijaloga (uključujući i prvu rečenicu) napisani su na francuskom. Ovo je jedva prikazivalo realnost, s obzirom na to da su svi pripadnici ruskog aristokratskog društva devetnaestog veka znali francuski i pričali ga među sobom radije nego ruski. Zaista, Tolstoj i daje jednu referencu na ovu činjenicu, prikazujući odraslog ruskog aristokratu koji mora da ide na tečajeve ruskog kako bi savladao maternji jezik. Još manje realistično, Francuzi iz romana, uključujući i Napoleona, ponekad pričaju na francuskom, ponekad na ruskom.

                                                                  

GLAVNI LIKOVI U ROMANU

§  Pjer Bezuhov - slobodoumni mason, često zbunjen i nemaran, koji je često sposoban za odlučno delanje i pokazuje veliku snagu volje u teškim trenucima. Smatra se kao jedan od dva Tolstojeva alter ega (drugi je knez Andreja)

§  Nataša Rostova - Iako je upoznajemo kao romantičku devojčicu, sa vremenom se njena ličnost razvija, i nakon proživljenih patnji, nalazi sreću sa Pjerom.

§  Andreja Bolkonski - cinični i hrabri borac u Napoleonovim ratovima, Pjerov prijatelj, i drugi, nedostižni alter ego samog Tolstoja

§  Nikolaj Rostov - vojnik kroz veliki deo romana, na kraju se ženi Marijom

§  Marija Bolkonska - sestra kneza Andreje, u borbi između svojih duboko religioznih stavova i svoje ljubavi

§  Sonja Rostova - 'sterilni cvet', kako je nazvana u knjizi, usvojenica porodice Rostov, i u većem delu romana verenica svog rođaka Nikolaja

§  Napoleon Bonaparta - Veliki Čovek, upropašćen velikim brljotinama

§  general Kutuzov - skromni general, čija umerenost i skromnost na kraju spašavaju Rusiju od Velikog Čoveka

§  car Aleksandar Pavlovič - ruski car, potpisnik mirovne povelje sa Napoleonom 1807.

§  Peća Rostov - 16-godišnji oficir, koji junački gine 1812. godine

Mnogi likovi u romanu Rat i mir bili su inspirisani ljudima iz Tolstojevog života. Nikolaj Rostov i Marija Bolkonska su bazirani na Tolstojevim roditeljima, dok je Nataša oblikovana prema njegovoj sestri. Pjer i knez Andreja podsećaju u mnogome na Tolstoja samog, i mnogi ih smatraju njegovim alter egoima. (U to vreme bilo je krajnje inovativno imati i jednog, a kamoli dva alter ega u romanu, koji su uz to sukobljeni po pitanju stavova, ali se dopunjuju.)

Postoji i veliki broj manjih likova, koji se bukvalno pojavljuju samo u jednom poglavlju. Ali neki zaista nisu tako minorni, poput Platona Karatejeva, koji ima krucijalnu ulogu u sazrevanju Pjera Bezuhova.