Genetika

Genetika (grčki γεννώ - geno, znači dati rod, roditi) kao disciplina biologije je nauka koja proučava nasleđivanje i varijacije kod živih organizama. Za prvu upotrebu termina smatra se ona u pismu koje je engleski naučnik Vilijam Bejtson poslao Adamu Sedviku 18. aprila 1905., u kojem je opisao nauku koja za cilj ima proučavanje procesa nasleđivanja i varijacije između organizama.
Činjenica da živi organizmi nasleđuju osobine svojih roditelja korišćena je još od praistorijskog doba za unapređenje useva i životinja kroz selektivno odgajanje. U modernim eksperimentima, genetičari svakodnevno pronalaze nove načine za izučavanje funkcije gena, kao što je analiza genetičkih interakcija. U samom organizmu, genetičke informacije se nalaze u hromozomima, koji su predstavljeni hemijskim strukturama kao što je DNK molekul.


Geni su šifre koje nose informacije neophodne za sintezu sekvenci amino kiselina koje se ispoljavaju u proteinima, koji na kraju igraju važnu ulogu u građi fenotipa organizma. U diploidnim organizmima, dominanta alela na hromozomu će baciti u senku, i samim tim sprečiti ispoljavanje resesivne alele na istom hromozomu. Danas, u oblasti molekularne biologije i genetike često čujemo izraze kao što su kodiranje i kodirati, i na laičkom jeziku to jednostavno znači da gen nosi informacije koje su kao uputstva prema kojima organizam može da sagradi protein. Tako možemo da kažemo da geni nose kodove za proteine. Nekada se smatralo da jedan gen kodira jedan protein. Međutim, danas znamo da jedan gen može da bude odgovoran za više produkata, u zavisnosti kako je transkripcija regulisana. Geni takođe kodiraju sekvencu nukleotida u i-RNK, t-RNK i r-RNK koji su neophodni za sintezu proteina.
Genetika može da predvidi, mada ne u svakom slučaju, fizički izgled organizma kao i moguće ponašanje organizma. Međutim faktori u bližoj okolini i nepredvidljivi faktori nad kojima nemamo moć, takođe imaju veliku ulogu u genetici. Na primer, jednojajčani (identični) blizanci su klon koji nastaje ranim deljenjem embriona, i tako imaju isti DNK molekul, ali različito se ponašaju i imaju različite otiske prstiju.

Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) je nukleinska kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama

Aminokiseline su jedinjenja koja sadrze amino
(-NH₂) i karboskilnu
(-COOH) grupu

Ribonukleinska kiselina (RNK) je nukleinska kiselina koja se za razliku od DNK ima bazu uracil umjesto timina ima bazu uracil i umjesto secera
de(z)oksiriboze ima ribozu