Кубанска ракетна криза је један од критичних момената Хладног рата, који је свет довео на ивицу нуклеарног уништења. Сукобу је претходило размештање америчких ракета средњег домета (2400 km) у Турској 1959. године. Сличне ракете су постављене и у Италији. Одговор на то је био када је 1962. године СССР инсталирао нуклеарне ракете на Куби, што су Сједињене Америчке Државе прогласиле за претњу својој безбедности и повреду интересне сфере. Криза је ескалирала крајем октобра 1962. године блокадом Кубе од стране САД. После вишедневног натезања и „игре живаца”, у којој су главни актери били Џон Ф. Кенеди, Никита С. Хрушчов и Фидел Кастро, Совјетски Савез је повукао оружје, а заузврат добио гаранцију Сједињених држава да неће напасти Кубу. Једанаест месеци после договора Кенеди - Хрушчов (до септембра 1963) америчко атомско оружје у Турској је деактивирано. Постигнут је договор о успостављању вруће линије (такозвани црвени телефон) између Москве и Вашингтона.