Alfa Romeo je od svog nastanka, dvadesetih godina prošlog veka, gotovo uvek koketirao sa sportski nastrojenom klijentelom. Tako je u osamdesetak godina postojanja Alfa beležila zvezdane trenutke sve do šezdesetih, nakon kojih se lagano, ali sigurno utapa u sivilo konfekcije. Vrele gume Test tim je tokom višednevnog testa imao priliku da uporedi Alfa Romeo 156 Sportwagon, istina samo u nekim elementima, sa legendarnim četvorotočkašem ove kuće, modelom 1300 Junior iz 1967. godine, koji je donekle obeležio kraj jedne ere. Gotovo zadivljujuće, veoma brzo otkrivamo da razlike i pored vremenske distance nisu tako velike. Naravno ne u konstruktivnom pogledu, koliko u stilskom. Bez obzira na broj vrata ili dužinu karoserije, Alfa nam otkriva svoj neodoljivi momački šarm i osećaj za detalj.
     Ipak, možda najviše oduševljava činjenica da je još pre, bezmalo, 25 godina pogon Alfe izazivao poštovanje među konkurencijom. četiri cilindra sa samo 1300 kubnih centimetara disalo je preko osam ventila pokretanih sa dve bregaste osovine smeštene u glavi motora, a napajanje gorivom obezbeđivala su dva ogromna dvogrla Weber karburatora. Analizirajući tadašnja i današnja tehnološka rešenja slažemo se u jednom. Ovaj agregat, gotovo da je tehnološki bio napredniji od aktuelnog u modelu 156. Litarska snaga, i pored sve nesavršenosti potpuno mehaničkog razvođenja, je u korist tadašnjeg motora. Ne treba zaboraviti da dvolitarski blok motora u 156 postoji već više od dve decenije. Značajnije zahvate je doživela samo glava motora, naravno uz primenu svemogućeg kompjutera zaduženog za nadzor nad radom agregata.
     Sportwagon verzija modela 156 već u svom imenu krije odgovor na sva moguća pitanja, a naročito ona vezana za koncept. Beskrajno skladne linije čine je ubedljivo najlepšim u svojoj klasi, ukoliko takva klasa uopšte i postoji. Ako nas pitate ovaj automobil je pre hečbek sa petoro vrata nego karavan. Hrabra odluka dizajnera Alfe pri koncipiranju, ali i jednako racionalna, dobro odmerena, precizno pogađa upravo onu uvek specifičnu publiku koja automobile iz Milana kupuje iz srca, a ne racionalnog razloga.
     Milanezima moramo odati još jedno priznanje. Vanredno dobro rešeno produženje krova vozila i zadnjih vrata, čine ga elegantnijim od limuzinskog brata sa četvoro vrata, sa kojom deli potpuno identičnu platformu, pa čak i ukupnu dužinu vozila od 4,4 metra. U zadnjem delu otkrivamo beneficije visoko podignutih petih vrata. Iako je zapremina prtljažnika do visine prozora malenih 360 litara, asimetrično preklapanje zadnjih sedišta ili otvor u naslonu za ruke znatno popravlja stvari. Realno, neophodno je podsetiti se da je ovaj automobil izbor onih sa sportskim opredeljenjem u srcu, koje sa sobom često donosi i duguljaste rekreativne rekvizite. Istovremeno, zadnja klupa je realno stvorena za dvoje, koji će naći čak i solidno držanje tela i dovoljno prostora po svim osnovama, dok je središnji deo ipak samo za nuždu.
     U prednjem delu ne srećemo novine u odnosu na limuzinu. Dobro oblikovana sedišta u svom naslonu skrivaju bočne vazdušne jastuke, a uspešno i precizno obuhvataju telo. Relativno mala instrumentacija traži nešto traženja podataka pogledom, a centar upravljača je osetno pomeren u levu stranu u odnosu na centralnu osu sedišta, što teško može da promakne pažljivom posmatraču. Kao sistemsku grešku nalazimo nepouzdan pokazivač goriva koji bez ikakvih problema u roku od nekoliko minuta polovinu rezervoara pretvori u alarmantno upaljenu indikaciju rezerve goriva, koja uporno nastavlja da sija. Dvolitarski motor sa 16 ventila je već dugi niz godina najjači četvorocilindarski agregat koji koristi koncern Fiat. Poprečno smešten čini ukras motorskog prostora, a uz dve bregaste osovine i dve svećice po cilindru stvara obećavajućih 155 konjskih snaga.
     Vrativši se ponovo 24 godine u nazad u Alfi 1300 Junior otkrivamo nekoliko činjenica koje nas oduševljavaju. Iz samo 1300 kubnih centimetara izvučeno je 103 konjske snage, koje i dan danas umeju i te kako da povuku. Pogon na zadnjoj osovini uz kratke prenose petostepenog menjača predstavlja podsećanje na vremena kada neutralnost vozila nije bila imperativ, a preupravljanje izazivalo oduševljenje vozača. S obzirom na preko 180 kilometra na čas maksimalne brzine ni najmanje ne čude četiri kočiona diska i vakumski servopojačivač. Upravljač naravno nije servo pojačan. Pa ko je šezdesetih godina video sportski automobil sa servo volanom. .